Na današnji dan 11. aprila 1999. godine, ubijen je urednik i vlasnik novina “Dnevni telegraf” i “Evropljanin” Slavko Ćuruvija.
Godišnjica njegovog ubistva, obilježava se uoči izricanja konačne pravosnažne presude bivšim DB-ovcima, koje tužilaštvo tereti da su ubili Ćuruviju. Nakon 24 godine, Ćuruvijino ubistvo trebalo bi zvanično da bude rasvetljeno, a iz Udruženja novinara Srbije poručuju da je krajnje vrijeme da ovaj slučaj konačno bude riješen.
Bivši pripadnici Resora državne bezbednosti – Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak koji je u bjekstvu, već su dva puta bili prvostepeno osuđeni na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Zbog žalbi na presude, suđenje je ponovljeno, a u Fondaciji Slavko Ćuruvija očekuju da će konačna pravosnažna presuda biti donesena do ljeta.
“Očekujemo da okrivljeni konačno odu tamo gde im je mesto i da prosto budu suočeni sa posledicama onoga što su radili pre te 24 godine. Pravosnažna i konačna presuda znači praktično prvi veliki slučaj napada na novinare koji dobija svoj sudski konačni epilog i u tom smislu treba da pošalje jednu jasnu poruku da napadi na novinare, zločini nad novinarima, a naročito ubistva novinara nisu nešto što ovo društvo jeste spremno da toleriše”, kaže Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija.
I potpredsednik UNS-a Slobodan Ćirić očekuje da će se “ovo maratonsko suđenje najzad i završiti i da ćemo dobiti prvi praktičan dokaz da nekažnjivost zločina nad novinarima ne može više opstajati u ovoj zemlji”.
“Prosto je neverovatno da skoro deceniju i po posle zločina ništa nije preduzeto po ovom pitanju. Suđenje traje već devet godina, ali naravno kad malo zagrebete ispod površine čitave te priče videćete da je tu sigurno prisutan značajan politički faktor i da su kao neposredni izvršioci i osumnjičeni, optuženi, okrivljeni, nadam se da će biti i osuđeni pripadnici državne bezbednosti, ljudi koji su zaduženi za našu bezbednost. Krajnje je vreme da ovaj slučaj konačno bude rešen”, kaže Ćirić za Euronews Srbija.
Šta piše u optužnici?
Svjedočenja bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije i bivših pripadnika zemunskog klana braće Simović, bila su ključna za podizanje optužnice za ubistvo Ćuruvije. Mobilna komunikacija Romića i Kuraka, dokazuje da su oni tog dana bili u blizini mjesta zločina. Prema navodima iz optužnice Kurak je pucao na Ćuruviju, dok je njegovu nevjenčanu suprugu Branku Prpu, Romić povredio.
Ispred ulaza zgrade u kojoj je živio u Svetogorskoj ulici, Slavko Ćuruvija upucan je sa leđa dva puta. Ti meci su ga i usmrtili. Tada je sa njim bila njegova supruga Branka Prpa koja je tom prilikom udarena pištoljem u glavu. Prpa je ujedno i jedini neposredni svjedok ubistva. Rekla je da je ubicu tada vidjela, ali da ne liči ni na jednog okrivljenog koji se nalazi na optužnici.
Branka Prpa tokom svjedočenja nije prepozanala Kuraka i Romića kao ubice. Zbog toga je u dosadašnjim presudama, koje se kasnije poništene, kao neposredni izvršilac označeno NN lice, a Romić i Kurak kao pomagači, što se kosi sa optužnicom po kojoj su njih dvojica ubice. Upravo zbog toga, sudski postupak vraćen je na ponovno odlučivanje.
Tužilaštvo tvrdi da je Slavko Ćuruvija ubijen po nalogu nekog iz najviših struktura tadašnje vlasti, jer je javno govorio protiv režima Slobodana Miloševića. Presuda za njegovo ubistvo bila bi prva pravosnažna presuda za ubistvo novinara u Srbiji.
“Presuda važna za sve koji se bave novinarskom profesijom”
Donošenje konačne presude u ovom slučaju, prema riječima Ćirića, od izuzetnog je značaja za sve one koji se bave novinarskom profesijom.
“Moram da podsetim po ko zna koji put, biće važna ne samo ova presuda, biće važna presuda, nadam se da ćemo je dočekati, i za ubistvo Milana Pantića dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine, biće važno da se rasvetle i okolnosti smrti Dade Vujasinović, kao što je isto izuzetno važno ono što smo mi na međunarodnim forumima više puta ponovili, insistirali, čak i postavili rezoluciju da se rasvetle smrti i nestanci novinara na Kosovu i Metohiji krajem 90-ih godina prošlog veka. Važno je reći da među tim novinarima nisu samo Srbi, nego da ima puno Albanaca, ima i novinara iz Nemačke i iz drugih zemalja. Dakle, sve su to zločini koji moraju biti razrešeni da bi novinarska profesija mogla da opstane na normalan način u ovoj zemlji i u ovim uslovima”, navodi on.
Ćirić naglašava da neriješeni slučajevi šalju jezive poruke.
“Praktično ste otvorili strelište gde se novinari mogu skidati kao glineni golubovi. Nadam se da se to nikada neće ponoviti na ovaj način kako je to učinjeno sa Slavkom Ćuruvijom, ali je činjenica da je ogroman broj novinara u ovoj zemlji izložen strahovitim pritiscima, pretnjama, čak su i na meti fizičkih obračuna. Dakle to su stvari koje su nedopustive”, objašnjava on.
Predsjednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić upozorava da je 85 odsto slučajeva ubijenih novinara u svijetu ne bude nikada riješeno.
“Ako se dogodi osuđujuća presuda, ja verujem u to, to će biti jedan od najpoznatijih svetskih slučajeva u kojima se posle 24 godine došlo do osuđujuće presude, jer 85 odsto slučajeva ubijenih novinara u svetu ne bude nikada rešeno. Kako bi se sprečila nekažnjivost, kako bi se pokazalo nasilnicima da će biti kad-tad kažnjeni i to je poruka ove presude koje treba da usledi sada”, kaže Veran Matić, predsjednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.
“Obavljanje novinarske profesije od javnog interesa i novinari moraju biti zaštićeni”
UNS je prošle godine zabilježio gotovo dvostruko više slučajeva represije nego godinu dana ranije, a Ćirić upozorava da je obavljanje novinarske profesije od javnog interesa i da novinari moraju biti zaštićeni.
“Mi imamo stalnu grupu za zaštitu i bezbednost novinara i tu su, čini mi se, dobro postavljene stvari. Napravljene su uporišne tačke kojima se novinari mogu obratiti u slučaju pretnji i pritisaka. država je na neki način reagovala, ali ostao je jedan ogroman prostor gde jednostavno ne znate kako da se postavite. Imamo nažalost i među našim kolegama masu onih koji nisu spremni da prijave pretnje, koji se jednostavno plaše, ili jednostavno posle neke pretnje ili pritiska u svom poslu počinju sami da uvode autocenzuru i da strahuju od toga šta će objaviti, jer ko zna šta im se može desiti”, objašnjava on. Dodaje da kompletna atmosfera u društvu nije dobra.
“Nije dovljno samo to što ćemo mi sa organima pravosuđa napraviti neke uporišne tačke i pokušati da sprečimo pritiske i pretnje novinarima, nego se mora sistemski naći rešenje da, najbalnalnije rečeno, svako radi svoj posao. Mi novinari ništa drugo ne tražimo nego da nas puste da radimo svoj posao, da nam ne prete, da nam ne upućuju razne uvrede, klevete itd. koje nas sprečavaju u obavljanju svog posla”, ističe Ćirić.
Prema njegovim rečima, svako ko je nezadovoljan radom, pisanjem, onim što novinari objavljuju ima više načina da nađe zadovoljenje za svoje stavove.
“Može se obratiti regulatornim telima, može pisati demati, na kraju krajeva može se obratiti i sudu, ali pretnje, pritisci, fizički obračuni sa novinarima su nedopustivi”, zaključuje potpredsjednik UNS-a.