Zajednice etažnih vlasnika, petnaest godina nakon što je počelo njihovo formiranje u Doboju, nisu ozbiljno shvaćene, pa mnoge od njih u praksi ne funkcionišu kako bi trebalo i ostale su samo mrtvo slovo na papiru.
“Bili smo izuzetno iznenađeni, negativno naravno, kada smo otkrili da je 60 odsto zajednica etažnih vlasnika ostalo na nivou formiranja iz 2007. i 2008, znači to su mandati koji su dugoročni, iako oni traju samo četiri godine i postavili smo pitanje da li su oni legalni ili ne, i da li je uopšte održavanje zgrada u skladu sa zakonom”, kaže Snežana Šešlija, predstavnica Udruženja za zaštitu potrošača, te dodaje da su se pozabavili još jednim problemom.
“Radimo istraživanje da proverimo u koliko zajednica su s mandatom predsednici, a u kojima su nelegalni. Doboj ima oko 7.000 stambenih jedinica, pretpostavka je da bi tu trebalo bar jedno 700, 800 do hiljadu zajednica etažnih vlasnika, mi imamo formiranih 149, koliko mi imamo informaciju. Od toga, po meni, sa isteklim mandatom više od 100. I to nam je veliki problem i zbog urušavanja grada i svih ostalih nelogičnosti urbane sredine kao što je Doboj”, navela je Šešlija.
Tamo gdje su shvaćeni ozbiljno, ZEV-ovi nastoje da koliko-toliko zaštite stanare, pa je 40 prigovora tokom prošle godine stiglo na adresu Udruženja za zaštitu potrošača.
“Osnovni prigovori se odnose na kvalitet usluga, bilo da se radi o vodi, grejanju, odvozu smeća, bilo da se radi o računima koji ponekad nisu jasni građanima. Recimo, za isporuku vode 80 odsto naših zgrada nema odvojene vodomere po etažnim jedinicama, nego je to zajednički vodomer i sada moja potrošnja vode zavisi od solidarnosti svih ostalih u potrošnji, ne samo u plaćanju i to je, recimo, jedan od jako velikih prigovora”, kazala je Šešlija, te ukazala na još jedan problem.
“Loša navika naših potrošača, odnosno etažnih vlasnika je da ne plaćaju komunalnu naknadu i bez obzira na to što mi kao udruženje svakodnevno potenciramo da je komunalna naknada nešto što je obaveza plaćanja, i da je to što je bilo 2008. ili 2012. prošlo, doneseni su zakoni, donesen je pravilnik. Dakle, to se mora plaćati. Neinformisanost građana kada je u pitanju komunalna naknada je daleko ispod nivoa”, navodi Šešlija.
Foto: Sanja Čakarević