U Madridu danas započinje održavanje najznačajnijeg NATO samita u prethodnih par desetljeća. Ovaj samit će odrediti odbrambenu politiku NATO saveza u narednom desetljeću i odnos prema izazovu kojeg, prema NATO-u, predstavlja Rusija.
Generalni sekretar NATO saveza, Jens Stoltenberg najavio da će na ovom samitu biti dogovoreno povećanje broja NATO trupa za brzu reakciju sa dosadašnjih 40.000 na više od 300.000 vojnika. Takođe, borbene grupe na istoku će biti povećane na nivo brigade.
Na samitu će se ponoviti i snažna podrška za Ukrajinu u odbrambenom ratu protiv Rusije, te će se osigurati dodatna vojna i finansijska podrška. Podrška će se u ovoj fazi odnositi na obezbjeđivanje goriva, sigurnih komunikacija i antidron sindroma te na dugoročnom planu transformacija sa sovjetske vojne opreme na NATO nivo moderne opreme.
NATO će učestvovati po prvi put Australija, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja, a učestvovaće i Gruzija i Evropska unija. Dolazak predstavnika zemalja Indo-pacifičke regije treba naglasiti NATO zainteresovanost da se ograniči širenje moći Kine.
Takođe će biti dogovoreni novi paketi podrške za Gruziju, Bosnu i Hercegovinu, Moldaviju, Mauritaniju i Tunis.
Jedan od velikih izazova na ovome samitu će biti i rješavanje Turske blokade ulaska Finske i Švedske u NATO savez. Turska nije zadovoljna odnosom ovih država prema pitanju terorizma i blokira njihov ulazak. Sastanak na nivou predsjednika Turske, Finske i premijerke Švedske će pokušati da razriješi ovu blokadu.
Bosnu i Hercegovinu će na samitu predstavljati ministar odbrane Sifet Podžić, predstavnici Oružanih snaga Bosne i Hercegovine general Ivica Jerkić i brigadir Edin Fako, ambasadorica BiH u Španiji Danka Savić i šef kabineta ministra odbrane Kemal Korjenić.
(Klix)