Rade Bogdanović u medijima često iznosi stavove o fudbalu, a nerijetko i sprezi ove igre u Srbiji sa politikom, ali rijetko o danima kad se profesionalno bavio sportom.
Bogdanović je ponikao u Željezničaru, ali je kao 55-godišnjak morao da ode iz Sarajeva 1992. zbog rata u Bosni i Hercegovini.
„I ja bih i sutra bio dezerter, ne bih nikad mogao da pucam ni na koga, nema šanse te. I sutra da se zapuca ovdje, ne daj Gospode Bože, ja ne bih ginuo, jer sam se svašta ja i nagledao u tom malom vremenskom periodu“, istakao je Bogdanović gostujući u emisiji „360 stepeni“ na N1.
Bogdanović je za sebe rekao da je dezerter i to nikako ne vidi kao pežorativ, budući da je pacifista.
„Budućnost nam je pokazala da oni koji su bili hrabri su izginuli ili su sakati i socijalni slučajevi, a oni koji su pozivali na rat i busali se, oni su sada ozbiljno bogati milioneri, danas jako uticajni u medijima, industriji, maloprodaji, proizvodnji. Ja sa strane stojim, kažem – mene niste prevarili, teško me je prevariti.“
Po izbijanju rata je Bogdanović došao u Beograd. Trenirao je na stadionu u Humskoj ulici, ali nikada nije zaigrao za crno-bijele, već je odmah otišao na Daleki istok.
„Zahvaljujući Bjekoviću i Zečeviću, trenirali smo, hranili smo se. I dan danas sam zahvalan FK Partizanu. Nismo imali love, mene pas nije imao za šta da ujede. Uspio sam da dođem do angažmana, otišao u Južnu Koreju, daleko odavdje da se obezbijedim. Nisam imao ništa, drugačija je situacija, imate sada ‘ja sam sanjao kapitenske trake ovih, onih klubova, da osvojim Ligu šampiona’, a ništa manje fudbaleri nismo nego oni, mi smo sanjali da preživimo i steknemo krov nad glavom.“
U Koreji je igrao za Pohang (tada Atomsi, danas Stilersi) četiri sezone kojima je zadovoljan, a transferu u Atletiko Madrid prethodio je kratak period u Japanu.
„Poslije Džef Junajteda su pozvali nas za reprezentaciju Koreje, igrači su otkazali odlazak na tu turneju, neki igrači. Mi smo se priključili, odigrao sam dvije, tri utakmice, na debiju sam dao dva gola, to mi je otvorilo vrata da me Atletiko pozove. Meni je menadžer prevodilac bio Slaviša Jokanović, sve mi je prevodio u sobi. Na utakmici protiv Valjadolida sam dao dva gola, a sljedeći dan me je čekao ‘BMW silver metalik 318i kompakt’. Debi iz snova.“
Za kraj je naglasio da se lijepo osjećao i u Madridu i u Njemačkoj, ali…
„Dosta toga čovek nauči, imao sam jaku konkurenciju. Lijepo sam se osjećao, međutim, najviše volim Južnu Koreju, sa njom ne može niko. Tu sam stekao u prvoj godini neku životnu sigurnost, bilo mi je lakše da igram, mogao sam sebi da kupim pristojan stan, kad nemaš ništa ti gledaš da se skućiš i obezbijediš roditelje. Tamo sam naučio osnovne životne postulate, rad, disciplinu, vernost, odanost, ozbiljna, preozbiljna zemlja, tehnološki jako napredna, sa svim svojim vrlinama i manama, ali sam mnogo naučio od njih, baš ih poštujem“, podvukao je Bogdanović.
Nekadašnji reprezentativac SR Jugoslavije igrao je još za Bredu, Verder Bremen i Arminiju Bilefeld.