Kristijan Šmit, kojeg Republika Srpska ne priznaje za visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini jer njegovo imenovanje nije potvrdio Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), poručio je da nikada nije doveo u pitanje postojanje Republike Srpske.
Komentarišući aktuelnu političku i društvenu situaciju u BiH, Šmit je naglasio i da je 2025. bila godina propuštenih prilika, te da je Savjet ministara BiH mogao uraditi mnogo više ne samo za BiH, već i ka njenom putu ka Evropskoj uniji.
On je u emisiji “Jutro za sve” BHRT govorio i o svom radu u BiH, do kada će ovdje ostati, te da li zaista ima platu od 24.000 evra.
“Ni najmanje ne osjećam odgovornost”
Govoreći o BiH i njenim propuštenim prilikama i krivcima za stanje u kojem se kao država nalazi, Šmit je rekao da ne zna da li na nivou BiH funkcioniše vladajuća koalicija, ali da zna da prilike koje su imali, nisu iskoristili.
“Ne bih rekao da je jedna osoba odgovorna za sve. Mislim da se tu radi o saradnji. Moram reći da je Savjet ministara mogao više učiniti, ali nije. Nemamo ministra bezbjednosti. Ne znamo da li radi ova koalicija, mislim da su bile neke prilike, ali nažalost te prilike nisu iskorišćene”, kazao je Šmit.
Istakao je da ni najmanje ne osjeća odgovornost za zastoj BiH, ali da se često traži neki krivac.
“Oni koji su zaista odgovorni krive nekog drugog, kako bi skrenuli pažnju sa sebe. Ja sam radio na poboljšanju vladavine zakona i ekonomije. Nikad nisam doveo u pitanje postojanje Republike Srpske. Ja moram braniti Dejtonski sporazum. Nekada ljudi imaju političke fatamorgane i stvaraju slike koje su pogrešene. Takvim pojedincima moram reći da pogledaju sami sebe i šta su oni učinili”, poručio je Šmit.
“Nadam se da ću biti posljednji visoki predstavnik”
Naglasio je da ostaje u BiH sve dok ne završi mandat koji se odnosi na Program “5+2” te je poručio kako smatra da to nije ispunjeno.
“Ja sam iznenađen natpisima da visoki predstavnik odlazi. Nisam izjavio da idem, ne u ovom trenutku kada zajednički možemo ocijeniti, dok razvoj Bosne i Hercegovine nije održivi i nepovratan i nadam se da ćemo vremenom to postići. Nadam se da zato neće biti potrebno više od nekoliko godina”, dodao je Šmit.
Izrazio je nadu da će završiti posao “5+2” te da će biti posljednji visoki predstavnik (VP).
“Mislim da moramo dati odgovore u narednim godinama. Moramo uspješno provesti program pet plus dva i u tom smislu da BiH odvedemo ka evropskim integracijama. Oni koji ne žele da visoki predstavnik bude tu, imaju odličnu priliku da otvore pregovore s EU i da olakšaju situaciju. Oni protivrječe sami sebi, očekuju da će se stvari promijeniti, a ne pridonose promjenama”, rekao je Šmit.
Na konkretno pitanje da li će biti posljednji visoki predstavnik u BiH rekao je da neke stvari “samo Bog zna”, ali da ne vidi da postoji veliki broj ljudi koji su zainteresovani za preuzimanje njegovog posla.
“Ja zaista volim narod u Bosni i Hercegovini, ne mogu reći da isto osjećam prema svakom političaru. Kancelarija visokog predstavnika mora da vodi računa o građanima, da osigura da građani imaju svoja prava. Ovo nije država izgrađena na političkim strankama, ona pripada njenim građanima”, naveo je, između ostalog, Šmit.
Izborni zakon BiH
Dotakao se i teme Izbornog zakona BiH, rekavši da je to posao koji treba da obavi Parlament BiH, ali nije isključio mogućnost da razmisli šta on po tom pitanju može učiniti, jer, kako je kazao, taj zakon ima veze i sa Ustavom jer odluke Evropskog suda za ljudska prava moraju biti provedene.
Državna imovina
Po pitanju državne imovine, Šmit poručuje da trenutno postoje različiti prijedlozi, te da se mora donijeti odluka o tome i da mora postojati pritisak na političare da bi više radili.
Podsjeća da je prvobitno pozvao Parlament BiH da to riješi.
“Neki kažu da ako postoji državna imovina to znači da ne postoji Republika Srpska. To je besmisleno, svaki dio države ima pravo na imovinu i svaki dio države treba da je koristiti u interesu građana BiH i ja sam siguran da postoji veliki pritisak od strane EU i SAD. Ja sam spreman pomoći na konstruktivan način i smatram da oni koji su izabrani da je njihov posao da odlučuju o ovakvim pitanjima. Pružiću im podršku samo ako to bude neophodno”, kazao je Šmit.
Dan Republike Srpske
Povodom Dana Republike Srpske, Šmit je rekao da se ne oduzima pravo Republici Srpskoj na obilježavanje praznika već da se radi o načinu obilježavanja.
“Jer je praznik neustavan zbog odluke Ustavnog suda. Bilo bi se bolje pozvati na bilo koji drugi dan godine i pozvati sve građane Republike Srpske, a ne samo Srbe, da skupa proslave”, naglasio je Šmit.
Nemam platu 24.000 evra
Komentarišući izjave kako je njegova plata 24.000 evra, Šmit tvrdi da to nije tačno, te dodaje da platu ne prima iz BiH.
“Ne primam novac iz Bosne i Hercegovine već od Međunarodne zajednice i ne radi se o 24.000 evra koliko je tvrdio Milorad Dodik”, zaključio je Šmit za BHRT.