Jedna stara izreka kaže „Čuvaj bijele pare za crne dane. „Ovoga puta se ne bih složila sa narodnom mudrošću jer mislim da te bijele pare možemo itekako upotrebiti za bijele dane i lijepe stvari.
Zdrav odnos prema novcu
Novac doživljavam kao tzv. „nužno zlo“ koje je dobro imati da bismo mogli da priuštimo sebi neke stvari. Dok god smo mi njegovi gospodari, a ne on naš možemo reći da je sve u redu. Nema ništa loše u tome da naučimo cijeniti tuđi i svoj trud te da novac trošimo racionalno i ne budemo rasipnici. Ako ipak tu i tamo kupimo neku šarenu glupost, šta da se radi.
Od kada i kako štedim?
Može se reći da štedim otkad znam za sebe. Od kase u obliku bubamare, preko štednje u banci pa sve do nekih drugačijih i kreativnijih oblika štednje. Nemojte bježati od štednje u banci. Ako se sjećam postoji i oročena štednja pa vam se tako novac može uvećati, a ako ništa drugo nećete tako često posezati za novcem jer uvijek je lakše otvoriti kasu nego otići do banke da podignete novac.
Zašto štedim?
Moja primanja su veoma skromna i često iznose nula konvertibilnih maraka jer nemam neki posao od osam do dva pa stoga od svake sume koju zaradim odvojim mali dio negdje „sa strane“ da ne bih baš uvijek morala da tražim novac od roditelja.
Kada i na šta trošim svoje mini – ušteđevine?
Novac skupljam uglavnom onako usput, ubacujem u neku teglu ili konzervu pa onda kada odlučim da ga potrošim uživam u faktoru iznenađenja. Najčešće ga potrošim na nekom putovanju, muzičkom festivalu, ili kupim neku dobru knjigu. Takođe se zna dogoditi da sa tim novcem napravim ručak za ukućane ili jednostavno odem sa prijateljima na piće. Lijepo je i kada kupim neki dobar komad odjeće ili obuće.
Kakve mogu biti greške?
Pošto sam samo čovjek i nisam robot koji slaže novčanice u slamaricu, događale su se tu i razne greške i čudne, ponekad tragikomične situacije. Znala sam posuditi taj novac ljudima koji bi me onda pravili budalom i koje bih čekala po godinu dana. Tu dolazi jedna narodna sa kojom bih se složila, a ona glasi „Ne posuđuj nikada više od onoliko koliko možeš halaliti”. Sve je to škola i nauk. Druga jako česta greška je kada pomislim čemu to sve vodi, zašto to radim kada nema smisla. U kombinaciji sa PMS-om već vidite kako je moja ušteđevina potrošena na veliku pizzu, čokoladu od 300 grama i flašu gaziranog napitka. Naravno da neću plakati, to je samo novac, ali ipak takav odnos je previše impulsivan.
Svako radi po svom osjećaju, željama i mogućnostima. Moj stav je da je korisno od malena naučiti se da nam ne pada sve sa neba jer nikada ne znamo šta nas sutra može zadesiti. Tako da štednju uvijek podržavam i preporučujem. Onu normalnu, zdravu i odmjerenu kada ostavljamo sa strane novac koji nam nije potrebsn za naše svakodnevne troškove. A to da gladujemo, da ne kupimo hljeb ili mlijeko, da štedimo na osnovnim životnim namirnicama da bismo skupljali novac na neku hrpicu nikada bar za mene neće biti zdrava štednja već neka čudna pojava koja je opisana i u poznatoj drami Tvrdica.