Deset dana ludnice – možda je to najbolji opis turneje Četiri skakaonice. Jer, bilo da pratite skijaške skokove redovno ili ne, taj sport tradicionalno nalazi put do svakog domaćinstva tokom poslednjih decembarskih i prvih januarskih dana.
Sve kreće iz Oberstdorfa, gde se održavaju i jedini skokovi u ’staroj’ godini, a prvi dan u Novoj rezervisan je za Garmiš-Partenkirhen. Nemačkoj pripada prva polovina Novogodišnje turneje, a potom sledi selidba u Austriju, prvo na takmičenje u Insbruku, a potom i Bišofshofenu za veliko finale uz vatromet. Četiri skakaonice traju od 28. decembra do 6. januara, a tokom tih dana samo dva su slobodna, pošto uz četiri puta po dve serije skakače čeka po jedna na svakoj od stanica u okviru kvalifikacija.
A nagrada za najboljeg je jedna od najvrednijih na svetu – ’Zlatni orao’. Jer, onaj ko dođe do njega s pravom spada među velikane zimskih sportova, makar ništa drugo u karijeri ne postigao. Trofej na Novogodišnjoj turneji je za mnogi vredniji od zlata na Svetskom nordijskom prvenstvu, nije baš kao olimpijsko zlato ili veliki Kristalni globus, ali je tu negde I to će reći skoro svaki ski skakač. Jer za njega se broje bodovi osvojeni za svaki od osam skokova.
Samo takmičenje na četiri stanice turneje je nešto drugačije u odnosu na standardna u Svetskom kupu. Kvalifikacije se održavaju po davno ustanovljenom sistemu, a iz njih dalje prolazi najboljih 50 skakača, koji se dele na 25 parova. Kada dođe vreme za glavno takmičenje gledamo duele, a pobednici prolaze dalje, dok uz njih u drugu seriju idu i petorica ’laki luzera’. Format u elitnom takmičenju je nešto drugačiji, nema podele na parove, a najboljih 30 po rezultatima obezbeđuje plasman u drugu seriju.
Tokom istorije je bilo mnogo turneja za pamćenje, ali se među njima izdvajaju tri izdanja koja su, ipak, bez premca. Predstojeće izdanje Četiri skakaonice će biti 68. u istoriji, a do jubilarnog 50. nijednom skakaču nije pošlo za rukom da trijumfuje na sve četiri skakaonice. Do tada je nekolica skakača uspela da pobedi na po tri takmičenja, a poslednji među njima bio je Japanac Kazujoši Funaki u sezoni 1997/8, kada je slavio u Oberstdorfu, Garmišu i Insbruku, da bi posustao u Bišofshofenu, ali je ipak ubedljivo stigao do ’Zlatnog orla’.
Sve se promenilo krajem 2001. godine, kada je nemački skakač Sven Hanavald zablistao kao nikada ranije, ali i kasnije tokom karijere. Posle sva četiri takmičenja našao se na najvišem stepeniku pobedničkog postolja i učinio nešto za šta su mnogi mislili da će biti nemoguće ponoviti. Na isto takvo dostignuće smo čekali 16 godina, kada je Poljak Kamil Stoh bio neustavljiv na sve četiri stanice turneje, a zatim je isto učinio i Rjoju Kobajaši godinu dana kasnije.
Baš suprotno od njih trojice učinio je Jane Ahonen, koji je do trofej na Novogodišnjoj turneji podigao bez ijednog trijumfa na pojedinačnom takmičenju. Legendarni Finac je to učinio 1999. godine, kada je ostvari prvu od svojih pet pobeda, a u istoriji je upisan i kao jedan od dvojice pobednika istog takmičenja, pošto je 2006. godine trijumf podelio sa Jakubom Jandom iz Češke. Njih dvojica su u decimalu imali identičan skor na kraju te turneje, što je za sada jedini takav zabeležen slučaj.
Ahonen je rekorder po broju pobeda, sa četiri trijumfa ga prati Nemac Jens Vajsflog, dok su po tri upisali Helmut Reknagel i Bjern Virkola. Od skakača iz regiona, mesto istorijskim pobednika izborili su Slovenci Primož Peterka 1997. godine i Peter Prevc 19 godina kasnije. Pored dvojice poslednjih pobednika i Prevca, od aktivnih skakača samo Gregor Šlirencauer i Štefan Kraft su još slavili na Novogodišnjoj turneji.
Upravo Kraftom je završena dominacija austrijskoj skakača na njom, a do Prevcovog trijumfa 2016. godine, kada je osvojio i veliki Kristalni globus, sedam sezona su Austrijanci bili nezaustavljivi. Niz je započeo Volfgang Lojcl, potom su se na tronu našli Andreas Kofler i Tomas Morgenštern, zatim Šlirencauer dva puta, Tomas Dithart i zatim Kraft. Tokom tog perioda je viđeno mnogo iznenađenja, ali je za najveće zaslužan Dithart, koji je svoje jedine pobede u karijeri ostvario baš tokom turneje u sezoni 2013/14 koju je i pokorio.
U ovom trenutku nema nagoveštaja da bi ovoga puta nešto slično moglo da se desi, ali ćemo tek videti kako će se takmičiti odvijati. Svakako su se nekolicina skakača izdvojila od početka sezone, a favorite predvodi Kobajaši, ne samo kao branilac titule, već i aktuelni osvajač Svetskog kupa. Iako mu je bilo potrebno vreme da uđe u formu, čini se da je Japanac to učinio u pravom trenutku, što potvrđuju dva trijumfa na poslednja tri takmičenja i prva pozicija u generalnom plasmanu elitnog takmičenja.
Stanko Gruden/Agence Zoom/Getty Images
Kobajašija u poretku prati Kraft, koji je često tokom karijere lošije ulazio u sezonu, a potom nadoknađivao zaostatak. Nekad je u tome bio uspešan, nekad ne, ali je sve iznenadio odličnim početkom sezone, možda najviše sam sebe. Ipak, na poslednjem takmičenju pred Četiri skakaonice, u švajcarskom Engelbergu, imao je nezgodan pad i ako uspe to da ostavi iza sebe sigurno će biti jednako ozbiljan kandidat za trofej kao mladi Japanac.
Odmah iza Kobajašija i Krafta, tu je i Stoh, koji i te kako dobro zna kako je to pobeđivati na Novogodišnjoj turneji, ali i osvajati najveće trofeje u ski skokovima. Ipak je u pitanju čovek koji ima tri olimpijska zlata, dva Kristalna globusa i jedno svetsko zlato, a poslednji je skakač kojem je pošlo za rukom da odbrani ’Zlatnog orla’. Pobedom pod reflektorima u Engelbergu pokazao je da se sprema za pohod na novi trofej, a iskustvo je ono u čemu je svakako ispred svih ostalih.
Ispred Stoha u generalnom plasmanu trenutno se nalazi Nemac Karl Gajger, koji se uprkos tome što ima 26 godina tek poslednjih godina probio, pa je tako prošle sezone stigao i do prvih pobeda u Svetskom kupu. Od početka ovogodišnjeg izdanja elitnog takmičenja još nije osetio slast trijumfa, ali konstantno napreduje i mora da bude uključen među favorite. Možda ne jednako velike kao prethodno pomenuta trojica, ali odmah posle njih.
Među onima koji vrebaju svoju šansu je sigurno i Prevc, najstariji od njih, koji se polako, ali sigurno vraća u pravu formu. Slovenac je posle osvajanja Kristalnog globusa imao veliki pad, čemu u prilog ide činjenica da je poslednji trijumjf ostvario u februaru 2017. godine. Od početka ove sezone se čini da se polako vraća na pravi put, ali bi za razliku od pre četiri godine, njegov potencijalni trijumf ovoga puta mogao da se okarakteriše iznenađujućim.
Tu je i Norvežanin Danijel Andre Tande, koji je na savršen način otvorio sezonu – dvema pobedama, ali je od tada imao promenljive rezultate, pa tako na poslednja dva takmičenja nije osvojio ni jedan jedini bod. Zbog toga je i pravo pitanje šta on može, pa se možda od norveških skakača više očekuje od Marijusa Lindvika, koji je tek pre nešto od dve godine počeo da se probija u Svetskom kupu, a nedavno su počeli da stižu i rezultati.
Od Norvežana treba obratiti pažnju na Roberta Johansona i Johana Andrea Forfanga, a ne treba zaboraviti ni na Austrijance. Krafta smo već pomenuli, a tu je i Filip Ašenvald, koji trenutno drži šestu poziciju u Svetskom kupu, međutim, mnogi su skloni oceni da veće šanse ima Jan Herl. 21-godišnjem Herlu mnogi predviđaju ono što je Dithart uradio pre šest godina, a možda kao razlog za osnovu takvog stava više podijum u Engelbergu. Srećom, nećemo još mnogo morati da čekamo da vidimo ko će zasijati – favoriti ili oni od kojih se to ne očekuje.
Raspored turneje Četiri skakaonice:
Oberstdorf
29. decembar 16.30 kvalifikacije
30. decembar 17.30 skokovi
Garmiš-Partenkirhen
31. decembar 14.00 kvalifikacije
1. januar 14.00 skokovi
Insbruk
3. januar 14.00 kvalifikacije
4. januar 14.00 skokovi
Bišofshofen
5. januar 16.30 kvalifikacije
6. januar 17.15 skokovi
Izvor: Jelena Trajković, sportklub.com