Dinja sadrži izuzetno malo kalorija i masti, a njen plod sadrži 95 odsto vode, 1 procenat bjelančevina, 5,5 odsto šećera, 1 g biljnih vlakana, limunsku kiselinu…
Bogata je vitaminima kao što je karotin, vitamin B i vitamin C, a od minerala sadrži fosfor, kalcijum, magnezijum, kalijum, gvožđe, cink…
Zbog toga je, uz lubenicu, jedan od najboljih izbora za vrele ljetnje dane, ne samo u kriškama, već i kao baza za osvježavajuće sokove, frapee, i kao dodatak egzotičnim i ukusnim brusketima, uz kombinaciju sa nekim slanim namirnicama, poput pršuta.
Postoji više vrsta dinje, a kod nas su najzastupljenije one koje imaju narandžastu ili žutu unutrašnjost, kao i zelena, koja je nešto manja i poznata kao ananas-dinja.
Dinja zdravija od lubenice
Bogatstvo u količini vitamina C nosi brojne koristi za naše zdravlje, posebno u smislu jačanja imuniteta, a visok nivo kalijuma u dinji važan je za pravilan rad srca.
Dinja sadrži čak tri puta više kalijuma nego lubenica. Vitamin B pomaže u oslobađanju tijela od toksina, a bakar u regeneraciji kože. Takođe, sadrži karotenoide – antioksidante koji pomažu u održavanju zdrave funkcije oka, i folate bez kojih nema normalnog razvoja naših ćelija.
U dinji ima i dosta vlakana i fitonutrijenata, a ima i nizak glikemijski indeks.
Dinja poboljšava vid i zdravlje očiju
Ako svakodnevno konzumirate dinju, to može da utiče na vaš bolji vid. Vitamin C, zeaksantin i karotenoidi iz nje poboljšavaju vid i smanjuju rizik od katarakte i makularne degeneracije.
Takođe, ova jedinjenja su važna za zdravu kožu, jačaju naša tkiva u cjelini i podržavaju zdraviju funkciju mozga.
Sprječava dehidrataciju
Zbog visokog sadržaja i vode i elektrolita, dinja dobro uravnotežava njihov međusobni odnos. Zaslužnaje za bolju hidrataciju tijela, što posebno ljeti utiče i na zadržavanje neophodnih eletrolita u organizmu. Dobro reguliše nivo šećera u krvi.
Dinja može pomoći u pravilnom upravljanju dijabetesom jer ima nizak glikemijski indeks: 4 (četiri). Nisko glikemijsko opterećenje znači i sprečavanje skoka šećera u krvi, stoga se preporučuje kao redovan dio ishrane osoba sa dijabetesom.
Dinja za zdravije srce i bolji pritisak
Sve dinje su prepune kalijuma koji pomaže opuštanju krvnih sudova i snižavanju krvnog pritiska.
Ovo je veoma važno dok traju visoke temperature budući da su srčani bolesnici i osobe sa visokim pritiskom u posebnom riziku.
Sprečava zatvor
Visok nivo dijetalnih vlakana od suštinske je važnosti za normalnu funkciju rada crijeva i bolje digestivno zdravlje u cjelini.
Vlakna naša crijeva čine dovoljno pokretljivim što utiče na bolje pražnjenje i rezultira redovnijom stolicom.
Dinja pojačava imunitet
Kantalupe dinja je bogata fitonutrijentima koji jačaju imunitet i pomažu u borbi protiv brojnih bolesti.
Takođe imaju i antiinflamatorna svojstva, što je značajno u borbi protiv upala. Vitamin A takođe jača imunitet i podstiče proizvodnju bijelih krvnih zrnaca (leukocita).
Podrška u razvoju fetusa i korist u trudnoći
Folat u dinjama jedan je od najvažnijih hranljivih sastojaka koji su tokom trudnoće potrebni budućim mamama. Folati i folna kiselina, pored ostalog, učestvuju i u formiranju posteljice, koja snabdijeva bebu neophodnim nutrijentima.
Takođe, folati su bitni za formiranje crvenih krvnih zrnaca i održavanju cjelokupnog boljeg zdravlje majke i bebe.
Folati u dinji štite i od pojave malignih bolesti
Studije su pokazale značajnu ulogu ovih jedinjenja u prevenciji raka, kao i korist kada se daje u ranim fazama raka. Potrebno je još istraživanja kako bi se značajnije potvrdili antikancerogeni potencijali dinje.
Takođe, ima indicija da konzumiranje dinje usporava napredovanje artritisa i smanjuje rizik od pojave astme.
Dinja za ljepšu kožu i protiv opadanja kose
Vitamini i mirerali iz dinje daju značajan doprinos ishrani kože i utiče na mogući gubitak kose, njeguju kožu i štite je od štetnih toksina. Utiču i na bolji rast kose kao i jačanje folikula dlake, uz hidriranje i jačanje kože tjemena.
Naslovna fotografija: 1195798, Pixabay