Nema vozača na Srednjem Zapadu koji nije čuo za “Balkan Gril”, u žuto ofarbanu kamiondžijsku prikolicu na Autoputu I-80. Evo i zašto…
Sunce zalazi na horizontu, a tama polako pokriva Srednji Zapad. Dok vozite kamion/kombi/automobil, u daljini nazirete svetla Čikaga i polako vas obuzimaju umor i glad. Oči Vam se sklapaju. A onda, pored puta, tabla sa natpisom “Geri, Indiana” i dobro poznati žuti kiosk. Brk se nasmeši, kičma se uspravi za volanom, a jezik krene da se oblizuje…
Ovako bi mogla da glasi ispovest mnogih vozača koji prolazeći kroz čuveno “raskršće Amerike” na Autoputu I-80 utehu i zadovoljštinu pronalaze u “Balkan grilu”, verovatno najpoznatijem srpskom kiosku brze hrane u čitavoj Americi.
Tik pored truck-stopa, na jednoj od najbučnijih i najprometnijih tačaka ovog dela kontinenta, “Balkan Grill” je lociran u staroj prikolici kamiona. Napolju klupice, drvene, a unutra par visokih stolova, frižider i prozorče na kojem naručujete klopu.
Prvi put sam svratio ovde jednom kasno noću kada sam se vraćao iz Lujvila, Kentaki. Ovo je bilo jedno od par mesta koje je bilo otvoreno a da nije Pizza Hut, Mekdonalds ili slično
Leri, stalna mušterija
A na meniju svi domaći favoriti: ćevapi, pljeskavice – punjene, gurmanske i obične, bataci, ražnjići, svinjski vrat, uštipak, a tu su i kuvana jela, pasulj i mućkalica. Naravno, kakav bi to roštilj bio da nema luka, kajmaka i -urnebesa!
-Nismo kamiondžije ali svraćamo ovde kada god nas put navede. Hrana je sjajna. Volimo srpsku kuhinju, podseća me na vreme kada sam boravio u Srbiji. Ja sam inače rođen u Rusiji, a tamo je hrana slična, kaže nam Greg, koga zatičemo ispred žutog kontejnera iz koga sa dopire preopoznatljivi miris roštilja. Na pitanje šta mu je omiljena hrana, Greg bez pogovora odgovara:
-Ćevapi!
Njegov prijatelj Leri je irskog porekla i voli sve što vuče korene iz Evrope.
-Prvi put sam svratio ovde jednom kasno noću kada sam se vraćao iz Lujvila, Kentaki. Ovo je bilo jedno od par mesta koje je bilo otvoreno a da nije Pizza Hut, Mekdonalds ili slično. Sviđa mi se što je autentično, što se nalazi u prikolici od kamiona.
Vlasnik Bogdanović, inače diplomirani ekonomista, biznis je pokrenuo pre pet godina, i tako nastavio porodičnu tradiciju iz Srbije. Na ideju je došao kada je vozeći kamion shvatio koliko je loša hrana koja se kamiondžijama nudi na putu
Vlasnik “Balkan Grila” je Momčilo Momo Bogdanović. Biznis je pokrenuo pre pet godina i tako praktično nastavio porodičnu tradiciju iz Srbije, gde se njegovi bave ugostiteljstvom već skoro dve decenije. Momčilo je, inače, diplomirao ekonomiju u Beogradu, a u Americi živi i radi već 10 godina.
Karijeru je, kao i većina naših, počeo kao kamiondžija. Na ideju da otvori gril došao je upravo vozeći ture sa jednog na drugi kraj Amerike, kada je shvatio da je hrana koja se “on the road” nudi vozačima uglavnom lošeg kvaliteta.
Domaća klopa, “na kašiku” što se kaže, ono je što ponajviše privlači naše ljude u “balkan”. Dejan iz Kruševca je, iskusno, izabrao pasulj sa kobasicom.
-Ovde sam drugi put, sviđa mi se mešano meso, gurmanska pljeskavica, ali najviše mi nedostaje kuvana hrana. Ovaj pasulj nije kao kevin, ali može da prođe, kaže ovaj vozač kamiona, koji je u Americi već dve godine.
-Ustipak I like! – ističe Nanut koji je takođe rodom iz Rusije, pa ga ova hrana podseća na domovinu. Konkretno, na “kotljeti”, rusko jelo nalik našim leskovačkim uštipcima. Već tri puta je bio, i svratiće opet.
-Trudim se da svratim bar jednom mesečno. Punjena pljeskavica je definitivno moj izbor. Porcija je obilna, što se vidi po meni, izjavi Marko sa Vidikovca (Beograd) koji živi u Atlanti i dodaje da je ovo definitivno najbolja srpska brza hrana koja može da se nađe u Americi.
Jeli/Pisali/Snimali: Antonije Kovačević i Goran Pikula