Pandemija, obaranje i vraćanje poreza, poskupljenje energenata i sirovina zbog probuđene svjetske privrede, uz uska grla u isporuci, sve to zajedno je inflaciju u Nemačkoj u novembru izguralo na međugodišnjih 5,2 odsto.
Poslednji put je inflacija u 12 mjeseci premašila brojku od pet pre skoro tri decenije, u septembru 1992. godine, saopštio je u ponedeljak njemački zavod za statistiku.
Maloprodajne cijene su od novembra/oktobra prošle godine porasle za 5,2 odsto, saopštio je u ponedeljak savezni zavod za statistiku u Vizbadenu na osnovu prvih procjena.
U oktobru inflacija je godinu na godinu još bila na 4,5 odsto. Prema prvim procenama, maloprodajne cijene će pritom u novembru pasti za 0,2 odsto od prethodnog meseca.
Inflacija slabi kupovnu moć potrošača, pa su Nijemci ponovo morali duboko da posegnu u džep da plate energente. Najviše su poskupjeli struja, benzin, dizel i gas. Energija za domaćinstvo poskupjela je za 12 meseci za 22,1 odsto.
Inflaciju u Njemačkoj gura i vraćanje poreza na dodatu vrednost na uobičajenu stopu od 1. januara, ali taj efekat je prolazan i nestaće od Nove godine. Naime, u drugom semestru 2020. vlada je oborila PDV u okviru paketa za podsticaj privredi i stanovništvu. Tako je u drugoj polovini 2020. sve u maloprodaji pojeftinilo, a posle 1. januara poskupjelo. Brisanjem efekta te mjere oboriće i stopu inflacije.
Poskupljenju su doprinijeli i problemi privrede sa snabdijevanjem i nestašicom repromaterijala, a cijene gura i taksa na emisiju ugljen-dioksida uvedena početkom godine. Evropska centralna banka, koja se stara o stabilnosti evra, razbuktalu inflaciju pripisuju pandemijskoj krizi i njenim posledicama, od pojeftinjenja nafte prošle i rasta cijene ove godine, do uskih grla i nestašice sirovina i poluproizvoda koje takođe cijene gura naviše.
Banka stoga procjenjuje da će inflacija usporiti u dolazećoj godini.
(DPA)