Svjetsko atletsko prvenstvo u Dohi otvoreno je maratonom u ženskoj konkurenciji i već je tada u svjetskim medijima dobilo epitet “katastrofalnog”.
Prvu medalju na Svjetskom prvenstvu u atletici koje se održava u Dohi osvojila je maratonka Rut Čepngetič, ali više se nego o njenoj medalji priča o paklenim uslovima u kojima je trčan maraton.
Bilo je prilično šokantno pratiti ženski maraton u subotu. Čak 28 takmičarki, od 68 koliko ih je trku započelo, odustalo je tokom trke. Mnoge od njih zatražile su pomoć jer su pale ili zbog iscrpljenosti nisu mogle samostalno da stignu do cilja gdje su mogle da dobiju ljekarsku pomoć.
Maraton je počeo u ranim jutarnjim časovima po lokalnom vremenu kako bi se izbjegle visoke temperature, ali i ovako je živa u termometru prelazila 30 podiok. Vlažnost vazduha bila je preko 80 odsto što je bilo još i gore od visoke temperature.
Rut Čepngetič do zlata je došla u vremenu dva sata, 32 minuta i 43 sekunde i ovo je najsporije istrčana maratonska ženska trka u istoriji svjetskih šampionata. Dok je davala izjave za medije, kolabirala je pred kamerama.
Mnoge atletičarke koje su uspjele da završe trku posle su izjavile kako se kaju što nisu odustale i gotovo su sve zadržane u bolnici nakon trke koju su gotovo svi ocijenili kao “veoma opasnu”.
“Vlažnost vazduha je ubitačna. Ne postoji vazduh koji možete da udahnete. Bila sam ubeđena da neću uspjeti da završim trku”, rekla je petoplasirana Bjeloruskinja Volha Mazuronak.
“Ovo je pokazivanje vrhunskog nepoštovanja prema atletičarima. Veliki broj visokih zvaničnika ovog sporta sjeo je zajedno i odlučio da bi baš bilo lijepo da ovdje bude održano Svjetsko prvenstvo. Sigurna sam da većina njih sada mirno spava negde u hladnoj i prijatnoj sobi”, dodala je ona.
Devetoplasirana Kanađanka Lindzi Tesije rekla je da je imala zastrašujuće iskustvo:
“Vidiš nekoga kako pada i ne možeš ništa, zastrašujuće je. Znaš da na sljedećem kilometru to možeš da budeš ti. Možda čak i za samo 500 metara. Zaista strašno. Zastrašujuće i obeshrabrujuće iskustvo. Zato sam beskrajno srećna što sam uopšte završila trku”.
Bez obzira na sve što se dešavalo, na odustajanja, kolabiranja i ocjenu da su imale zastrašujuće iskustvo, Međunarodna atletska federacija saopštenjem je atletičarkama dala do znanja da stoji iza svoje odluke.
U saopštenju krovna atletska organizacija navodi da je jasno da je maraton održan “u izazovnim vremenskim uslovima”, ali i da nije bilo slučajeva infarkta i zastoja rada srca i da su ljekari “odlično reagovali na licu mesta”.
Čak 30 trkačica primilo je ljekarsku pomoć, ali iz IAAF kažu da je “samo mali broj njih zadržan na posmatranju, a samo jedna atletičarka primljena je u bolnicu i puštena kasnije”.
Iz IAAF su otišli i korak dalje, pa su uslove u Dohi uporedili sa onima sa šampionata iz Tokija 1991. ili Moskve 2013. godine.
Nikome nije važno što su ti i takvi uslovi u vlažnom vazduhu ugušili nade desetina sportistkinja da na Svetskom prvenstvu zabilježe svoj najbolji rezultat.
Samim organizatorima u Dohi katastrofa na ženskom maratonu nije jedini problem. Stadion na kome se održava takmičenje prilično je prazan, poseta je ocijenjena kao razočaravajuća.
“Čak je i onima koji to ne govore glasno jasno da je ovo katastrofa. Nikoga nema na tribinama, temperatura nije prilagođena, juče je 30 žena odustalo od maratona. Da nije lične strasti i želje, bojkotovao bih ovo prvenstvo sigurno. Jasno je da atletilari nisu bili na prvom mjestu kada je donijeta odluka da prvenstvo bude ovdje. Sada je na nama da se ne ponašamo kao razmažene princeze iako nemamo ni blizu dobre uslove da damo svoj maksimum”, rekao je svetski rekorder u desetoboju Kevin Majer.
Iz Međunarodne atletske federacije ponovili su ranije data uvjeravanja da su “uradili sve što su mogli” kako bi smanjili rizike izazvane vrućinom na trkama na duge staze, ali to se odnosi na povećan broj stanica sa vodom, veći broj ljekara i savjete trkačima kako da se spreme za trku. Ne i kako da je istrče do kraja ako ne mogu da dišu.
Foto: GettyImages
Izvor: Maja Todić, sportklub.rs