Manja kiselost i blaži ukus čine je pogodnijom za svakodnevnu konzumaciju. Iako sve vrste kafe mogu donijeti određene zdravstvene benefite, filter kafa se izdvaja kao odličan izbor za one koji žele izbalansiran i zdrav način uživanja u ovom omiljenom napitku.
Filter kafa pruža mnoge zdravstvene prednosti zahvaljujući procesu filtracije, koji uklanja potencijalno štetne materije, a zadržava korisne. Poznata i kao drip coffee, filtrirana kafa ima dugu tradiciju i mnogi je smatraju najzdravijom vrstom kafe.
Postoji nekoliko razloga zašto je filter kafa bolji izbor od ostalih vrsta kafe.
Niži sadržaj ulja i sedimenta
Jedan od glavnih razloga zašto je filter kafa zdravija leži u procesu filtracije. Kada se kafa priprema putem filtera, papirni filter zadržava većinu ulja (poznata kao diterpeni) i finih čestica koje bi inače završile u vašoj šolji.
Diterpeni, kao što su kafestol i kaveol, prisutni su u visokim koncentracijama u nefiltriranim napicima poput espresa i turske kafe. Iako su ova jedinjenja povezana sa karakterističnim ukusom i aromom kafe, istraživanja sugerišu da mogu da povećaju nivo „lošeg” LDL holesterola u krvi, a filter kafa pomaže u smanjenju unosa ovih jedinjenja.
Manje kiseline i blaži ukus
Filter kafa se priprema pri nižim temperaturama i sporijim postupkom nego što je to slučaj sa espresom. To rezultira nižim nivoom kiselosti u napitku, što može da bude korisno za osobe s osetljivim želucem ili one koje pate od gorušice. Niža kiselost može, takođe, da smanji iritaciju želudačne sluznice, čineći filter kafu pogodnijom za ljude sa osjetljivim želucem.
Veća kontrola nad unosom kofeina
Filter kafa se obično konzumira u većim količinama od espresa, ali po šoljici sadrži manje kofeina nego šolja espresa. To omogućava veću kontrolu nad ukupnim unosom kofeina tokom dana. Kofein u umjerenim količinama može da poboljša koncentraciju i budnost, ali prekomjeran unos može da izazove nervozu, nesanicu i povećan broj otkucaja srca. Uz filter kafu, lakše je održavati ravnotežu, jer se konzumacija kofeina može rasporediti na duži vremenski period.
Antiinflamatorni efekti
Filter kafa, kao i druge vrste kafe, bogata je antioksidansima, kao što su polifenoli. Ova jedinjenja pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, što smanjuje upalne procese u telu. Filter kafa, međutim, zadržava mnoge korisne antioksidante dok istovremeno uklanja potencijalno štetna jedinjenja. Ovo može da smanji rizik od raznih hroničnih bolesti, uključujući bolesti srca i neke vrste raka.
Bolji izbor za srce
Pošto filter kafa pomaže u smanjenju nivoa LDL holesterola, time se smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Studije su pokazale da osobe koje redovno piju filter kafu imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju s onima koji piju nefiltriranu kafu.
Norveška studija
Studija rađena u Norveškoj, koja je od 1985. do 2003. godine pratila grupu od 508.747 muškaraca i žena, starosti od 20 do 79 godina, nakon što su ispunili upitnik o navikama ispijanja kafe. U obzir su uzeti i drugi faktori koji su mogli da utiču na zdravstvene rezultate učesnika, poput pušenja, vježbanja, tjelesne težine i krvnog pritiska.
Tokom perioda od 20 godina, preminulo je ukupno 46.341 osoba, od kojih je kod 12.621 uzrok smrti bio je povezan sa kardiovaskularnim problemima, a oko polovina smrti je bila prouzrokovana srčanim udarom.
Na osnovu svih podataka, istraživači su došli do zaključka da su ljudi koji su pili filtriranu kafu, bili su u manjem riziku od smrti i od srčanog udara i od bolesti povezanih sa kardiovaskularnim sistemom.
„Rezultati istraživanja su, takođe, pokazali da je bolje piti filtriranu kafu nego ne piti kafu uopšte – ta navika smanjuje šansu od smrti za 15 odsto”, zaključili su naučnici.
Osim toga, filtrirana kafa je bila povezana sa 12 procenata manjim rizikom od smrti kod muškaraca i sa 20 odsto kod žena, koji su rekli da piju od jedne do četiri kafe dnevno.
„Otkrili smo da se ljudi koji vole filtriranu kafu, u cjelini bolje osjećaju od onih koji kafu uopšte ne piju. Ovo nismo mogli da povežemo ni sa godinama starosti, ni sa polom, ni sa stilom života. To je jedan od razloga zašto mislimo da je naše opažanje istinito” rekao je profesor Dag S. Tel, koji je vodio istraživanje.
Foto: Pixabay