Internet je ogroman prostor i na njemu se može pronaći svašta. Ali pored poznatih internet lokacija i aplikacija, kao što su Google, Facebook, TikTok, Netflix ili Amazon, na internetu postoje i neke mnogo dublje i mračnije lokacije.
Ovi sumnjivi ćoškovi interneta kriju mnogo tajanstvenije i opasnije dijelove, kao što su Dark Web i Deep Web. Njihove rezultate pretrage nećete pronaći ako uobičajeno pretražujete Google.
Šta se uopšte može pronaći na ovim mjestima na internetu koja zvuče zlokobno i da li uopšte želite da posjećujete Dark Web ili Deep Web?
Šta je Dark Web?
Dark Web ili Dark Net je termin koji se koristi specifičnu kolekciju veb sajtova koji se nalaze na enkriptovanoj mreži i ne mogu da se pronađu upotrebom tradicionalnih pretraživača interneta. Skoro svi sajtovi na Dark Webu kriju svoj identitet koristeći alat za enkripciju – Tor brauzer.
Za Tor ste verovatno već čuli jer omogućava skrivanje korisnikove aktivnosti i identiteta na vebu. Tor možete da se koristi kako bi se zavarao trag o lokaciji (kao da se nalazite u nekoj drugoj državi) i slično je upotrebi VPN servisa.
Da biste posjetili sajt na Dark Webu koji koristi Tor enkripciju i vi morate da koristite koristi Tor. Kao što korisničke IP adrese prolaze kroz nekoliko slojeva enkripcije tako da izgleda kao da je to neka druga IP adresa na Tor mreži, isto se dešava i sa takvim sajtovima – zavaravaju se fizičke lokacije kako posjetilaca tako i onih koji stoje iza sajtova na Tor mreži.
Sajtove na Dark Webu može da posjeti bilo ko, ali je izuzetno teško otkriti ko stoji iza tih sajtova.
Međutim, postoje i legitimni načini korišćenja Dark Web-a. Ljudi koji žive u zatvorenim, totalitarnim društvima mogu da koriste Dark Web za komunikaciju sa spoljašnjim svijetom.
S druge strane, uz Dark Web postoji i Deep Web. Iako se svi ovi termini uglavnom naizmjenično koriste, ne podrazumijevaju baš identičnu stvar. Deep Web se odnosi na veb stranice koje internet pretraživači ne mogu da pronađu. Zato, Deep Web uključuje Dark Web, ali takođe uključuje sve korisničke baze podataka, vebmejl stranice, veb forume koji zahtijevaju registraciju i stranice koje zahtijevaju od korisnika da plate za pretplatu na sajtu.
Za svaku stranicu javno dostupnu na nekom veb sajtu, postoji još jedna na Deep Webu. Svaki sistem za upravljanje sadržajem, na kojem se kucaju tekstovi, je na Deep Webu. To je, dakle, još jedna stranica za svaku stranicu koja je objavljena na sajtu. Sve ono što je na intranetu, što zahteva lozinku i sakriveno je od internet pretraživača nalazi se na Deep Webu.
Ova skala je razlog zašto novine i medijske kuće zastrašuju javnost pričama o tome kako “90 odsto cjelokupnog interneta” obuhvata Dark Web. Oni naizmjenično koriste pojmove generalno nepouzdanog Dark Weba i mnogo većeg i generalno mnogo benignijeg Deep Weba. Na taj način se ne pravi razlika između čina namjernog prikrivanja stvari i onog kod koga je zaista neophodno čuvanje stranica van domena internet pretraživača iz bezbjednosnih razloga ili razloga vezanih za korisničko iskustvo.
Postoji i Dark Internet, a ovaj termin se ponekad koristi da opiše još neke mreže, baze podataka ili veb sajtove kojima ne može da se pristupi putem interneta. Dark Internet je, u suštini, jedno dosadno mjesto gdje naučnici skladište svoje neobrađene podatke za istraživanja.
Pristup Dark Webu nije komplikovan
Proces pristupanja Dark Webu nije komplikovan. Korisniku je potrebno samo da instalira i koristi Tor i neke dodatne alate. Kada je Tor spreman, otvoriće se pretraživač, a kada želite da prekinete vezu sa mrežom potrebno je da ga samo zatvorite.
Jednom kada uđete u Dark Web, moći ćete da pristupite baš onim sajtovima o kojima pišu tabloidi i drugi mediji. To znači da ćete gotovo jednim klikom biti udaljeni od sajtova koji prodaju drogu, oružje, različite akreditive za pretplatničke servise, lažni ili oprani novac i naravno softver za hakovanje.
Kao što smo pomenuli, Dark Web, iako ga u velikoj mjeri koriste kriminalci, nije ilegalan. Koriste ga mnoge obaveštajne agencije ili organi za sprovođenje zakona, a od koristi je i u totalitarnim društvima kao sredstvo komunikacije sa ostatkom svijeta.
Postoji li zaštita?
Sajtovi na Dark Webu mogu da padnu ili se sruše s vremena na vrijeme zbog svoje mračne prirode. Najbolja zaštita je da se Dark Web ili Dark Net uopšte ne koristi.
Ovaj članak je stoga, tu kako bi čitaoce obavijestio o postojanju ovih skrivenih i mračnih delova interneta, nikako za ohrabrivanje ilegalnog ponašanja na netu.