Konzumacija grožđa smanjuje nivo holesterola, što može pomoći u sprečavanju srčanih i moždanih udara, pokazala je nova studija. Naučnici u Kaliforniji davali su učesnicima 46 grama dnevno grožđa u prahu, što je ekvivalent dvije porcije grožđa.
Konzumiranje grožđa značajno je povećalo raznovrsnost bakterija u crijevima, što se smatra neophodnim za jak imunološki sistem, otkrili su stručnjaci.
Pored toga, konzumiranje grožđa je smanjilo nivo holesterola, supstance slične masti u našoj krvi koja može začepiti arterije i dovesti do srčanih oboljenja.
Takođe je utvrđeno da konzumiranje grožđa smanjuje nivoe žučnih kiselina, koje igraju važnu ulogu u metabolizmu ili preradi holesterola.
Odavno je poznato da grožđe sadrži antioksidante zvane polifenoli. To su organska jedinjenja koja su prirodno prisutna u biljkama, a koja održavaju krvne sudove zdravim i fleksibilnim za dobru cirkulaciju.
Polifenoli i druge fitohemikalije takođe mogu da pomognu u kontroli nivoa šećera u krvi i krvnog pritiska, kao i da smanje hroničnu upalu, još jedan faktor rizika za srčana oboljenja.
Šta je otkriveno u studiji?
Za ovu studiju naučnici su analizirali trilione mikroorganizama učesnika na osnovu njihovih uzoraka stolice. Ukupno 19 zdravih subjekata je četiri nedjelje konzumiralo ishranu s malo polifenola i vlakana.
Sljedeće četiri nedjelje davali su im 46 grama praha grožđa dnevno, dok su nastavili da konzumiraju ishranu s malo vlakana i polifenola. Uzorci stolice i urina su prikupljeni prije i na kraju perioda dodavanja praha grožđa. Poslije četiri nedjelje konzumiranja grožđa došlo je do povećanja mikrobne raznovrsnosti mjerene Šenonovim indeksom, uobičajenim alatom za mjerenje raznolikosti vrsta.
Namirnice koje još pomažu
Povrće – Nema sumnje u to da je hranjivo, antiinflamatorno povrće jedno od najjačih antioksidativnih namirnica. Sadrže visoke koncentracije fitohemikalija koji se bore protiv oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima, usporavaju proces starenja i održavaju arterije fleksibilnim i zdravim. Zeleno povrće, poput špinata i kelja, sadrži veoma malo kalorija, ali nudi zaštitu od srčanog udara (infarkt miokarda), pomažući zidovima arterije da se odbrane od “nagrizanja” holesterola.
Orašasti plodovi – Orašasti plodovi svih vrsta čine izvor zdravih polunezasićenih i mononezasićenih masti. Oni takođe obezbjeđuju pristojnu količinu vlakana. Određeni orašasti plodovi, uključujući bademe, posebno su bogati antioksidativnim flavonoidima, jedinjenjem na bazi biljke, koji poboljšavaju zdravlje arterija i smanjuju pojavu ateroskleroze. Studije pokazuju da orašasti plodovi imaju “loš” efekat na LDL holesterol, naročito kod osoba s visokim holesterolom i dijabetesom.
Čia i laneno sjeme – Laneno sjeme je veoma korisno, danas je pretstavljeno kao najbogatiji izvor biljnih omega-3 masnih kiselina, poznatih kao alfa-linolenska kiselina (ALA). Oni se takođe rangiraju kao broj jedan u balansiranju samih hormona. I čia i laneno sjeme su izuzetno bogati rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima, koji učestvuju u detoksikaciji i čišćenju organizma i mogu pomoći prilikom gubitka težine. Sadržaj rastvorljivih vlakana pomaže u zadržavanju masti i holesterola u digestivnom sistemu tako da se ne mogu apsorbovati u velikim količinama.