Očekuje se da će hakeri koje podržava Teheran ciljati SAD i njihove saveznike kako bi se osvetili za ubistvo iranskog generala.
DW je pitao stručnjake za bezbjednost: Kakva bi bila snaga Irana u takvom sajber-ratu?
Dan nakon što je u napadima američkim dronovima ubijen iranski general Kasim Sulejmani, američko Ministarstvo za unutrašnju bezbjednost izdalo je upozorenje protiv mogućih sajber-napada Irana i njegovih pomagača.
“Iran ima snažan sajber-program i može izvršiti napade protiv SAD. Iran je u najmanju ruku sposoban da izvrši napade sa privremenim razornim efektima na kritičnu infrastrukturu u SAD“, piše u tom upozorenju. Vlasti su tražile od građana da budu spremni na „sajber-napade, sumnjivu elektronsku poštu i zastoje na internetu”.
Pitanje je samo kad će napasti
Samo nekoliko sati od objavljivanja tog upozorenja, sajt savezne vlade napali su hakeri navodno povezani sa Iranom: fotografiju predsjednika Donalda Trampa su obradili tako da izgleda kao da je udaren u lice i takođe su odali počast ubijenom Sulejmaniju.
“Hakovali Iranci iz grupe za sajber-bezbjednost. Ovo je samo mali dio iranske sposobnosti! Uvijek smo spremni”, potpisali su hakeri.
Još nije potvrđeno da li su ti hakeri bili povezani sa Teheranom, ali napad na američki sajt ličio je na napade iranskih hakera iz prošlosti. Iran je isprva obećao „snažnu osvetu“ nakon ubistva Sulejmanija, ali se onda zaustavio na nekoliko ispaljenih projektila na ciljeve u Iraku. Da li će možda udar hakerskim snagama biti nastavak odmazde?
“Mislim da Iran neće koristiti sajber-napade kao primarni mehanizam osvete, već kao dio šireg osvetničkog pohoda. Nije pitanje da li će to uraditi, već samo kada će to uraditi“, izjavio je za DW Filip Ingram, bivši britanski vojni obavještajni oficir.
Moderna sajber-vojska
Vjeruje se da je Iran veoma razvio svoje hakerske sposobnosti kao odgovor na napad virusom Stuknet iz 2010. na iransko nuklearna postrojenja. Smatra se da su taj napad izveli SAD i Izrael.
Otad je Teheran optužen za više razornih sajber-udara na svoje rivale, od kojih je najpoznatiji napad na naftnu kompaniju Saudi Aramco 2017. Taj napad je prisilio Aramco da potpuno zamijeni kompjutersku mrežu i hardver.
Hakeri koji rade za Iran takođe se sumnjiče za napade u SAD – na važnu infrastrukturu, velike banke i akademske institucije, uključujući i onaj kada je napadnuta jedna hidrocentrala u neposrednoj blizini Njujorka.
“Posljednjih godina, posebno pod budnim okom pokojnog Sulejmanija, Iran je veoma razvio kapacitete za digitalni rat, kako bi nadoknadio slabu konvencionalnu vojnu silu zemlje”, kaže za DW Jana Popkostova, direktorka Evropska centra za energetsku i geopolitičku analizu.
Međutim, Popkostova kaže da će se Iran potruditi da izbjegne direktnu konfrontaciju ili sajber-rat koji bi direktno vodila država. “Iako će se sajber-napadi sigurno koristiti, oni će se obavljati preko pomoćnika, kako bi Iran mogao da negira da su oni počinjeni u ime države”, rekla je ona.
Jens Monrad, stručnjak iz firme za sajber-bezbjednost FireEye, ne predviđa skore akcije jer, kako kaže, takvi napadi zahtijevaju detaljne pripreme. “Ne bih rekao da bi Iran danas, recimo, mogao da pritisne crveno dugme i izvrši takav napad”, rekao je on za DW.
“Vjerovatnije je da će biti pokušaja špijunskih kampanja protiv vladinih i vojnih organizacija kako bi saznali kakva politika se vodi ili sprema, ili kako bi dobili osjetljive informacije vezane za buduće napade”, dodaje Monrad.
Saradnja sa Rusijom?
Poučene napadima u prošlosti, SAD su tokom godina izgradile čvrstu odbranu od hakera. Ali to što se Amerika uzda u kompletnu umreženost infrastrukture – od finansijskih tržišta do brana – čini je ranjivijom za hakerske napade. Iran, nasuprot tome, i dalje može da funkcioniše i oflajn.
Iako su iranske sajber mogućnosti dosta napredovale od napada Stukneta, one još uvijek ne mogu da se porede sa zemljama kao što su SAD, Kina, Rusija i Izrael.
“Stavio bih Rusiju i Kinu na vrh liste, a kada govorimo o mogućnostima zapadnih zemalja, na vrhu su SAD, Velika Britanija i Izrael. Iran je malo iza njih, uglavnom zato što je pod jakim sankcijama, teže mu je da obuči ljude i da im obezbijedi tehnologiju. Ali oni nisu potpuno izolovani”, kaže Ingram.
Stručnjaci kažu da bi Iran nedostatke mogao da nadomjesti pokretanjem sajber-napada u koordinaciji s bliskom saveznicom Rusijom.
“Te dvije zemlje su sve bliskije. Rusija je imala agresivnu kampanju dezinformacija na internetu i šire. Ako bi Rusi mogli da iskoriste Iran, da se kriju iza njega i tako negiraju napade na različitim mjestima ili da dobiju više iranske nafte i drugih stvari – mislim da su koordinirani napadi itekako mogući, ako ne i vjerovatni” rekao je Ingram.