“Danas, da nemaš farbu, da su svi automobili bele boje, ne bi video razliku između nekog SUV-a i limuzine. Ranije su automobili imali mnogo više karaktera!”, rekao je ranije za portal “Telegraf.rs” “neovlašćeni serviser”, jedan od najpopularnijih automehaničara-jutjubera u Srbiji Mirko Rašić.
Možda će neki u to sumnjati, neki će se vjerovatno i nasmijati, ali jedan od takvih automobila sa “mnogo više karaktera” je – Yugo. Među onoma koji ne posumnjaju, mnogi će vjerovatno nabrajati samo negativne crte njegovog karaktera.
Ipak, da u taj karakter ne vjeruje, Mirko ne bi pod haubom Yuga “upregao” čak 110 “konja”, sa željom da napravi jednog od najbržih predstavnika Nacionalne klase.
“Kada središ motor, menjač, trap i kočnice, ostaje je ti struja, auspuh, gume i – gotovo!”, ističe Mirko za “Telegraf“.
Kako je nastala Katarina?
Projekat je počeo poslije ankete na društvenim mrežama, u kojoj su Mirkovi pratioci iz svih republika bivše Jugoslavije, između Yuga i Golfa “dvojke” GTI, izabrali da baš “jugić” bude taj od koga će Neovlašteni serviser i njegovi drugari napraviti moćnu trkaću mašinu.
Ova priča, osim neobuzdane strasti ovih momaka za svime što ima veze sa motorima, automobilima i mirisom benzina, ima još jedan dobar razlog.
“Po zavšetku projekta, koji je sada već jako blizu, Yuga ćemo posvetiti svima onima koji su izgubili nekoga zbog raka, i mojoj preminuloj profesorki istorije Katarini Tešić, čiji je otac, inače, bio jedan od prvih automobilskih novinara na ovim prostorima. To je ove momke navelo da, kao predstavnici auto sveta, skrenu pažnju ljudima da treba da imaju manje stresa u životu, da manje konzumiraju alkohol i cigarete i da šire ljubav, a ne mržnju – ‘jer je to ono što ih izjeda iznutra'”, ističe Mirko.
“Budženje” ili “mikerenje”
Plavi Yugo, koji je zato i dobio ime Katarina, podvrgnut je tretmanu klasičnog, odnosno potpuno mehaničkog “budženja”, na čijem je atmosferskom motoru bilo potrebno uraditi gomilu stvari kako bi se iz njega izvuklo više konjskih snaga.
“Yugo je najekonomičniji za ‘budženje’, ili što bi rekli moji drugari ‘mikerenje’. Iako je projekat skup kao takav, dosta je jeftiniji u odnosi na npr. BMW ili Mercedesa”, kaže Mirko i nastavlja pričom o samo procesu prerade automobila:
“Izvadili smo njegov 1.1 motor i ubacili 1.3 EFI, da ne bismo morali stalno da štelujemo karburatore. U njega smo ubacili specifičnu bregastu i specifične ventile. Onda smo izvršili ‘porting’ glave motora. Tačnije, poliranje i širenje usisnih i izduvnih kanala, a zatim smo stavili drugačije dizne, bušili blok na određenu ‘specijalu’ i izvršili neke performanse na radilici i na zamajcu. Onda smo prešli na menjač. Kupili smo sve kompletno novo i ‘spakovali’ petobrzinski menjač. Svi zamenjeni delovi su u potpunosti domaći, odnosno iz Zastavinog programa, samo je brgasta osovina iz Italije”, priča dalje.
Od trapa do “kadice”
Nakon motora, uslijedio je detaljan posao na sređivanju trapa, u koga su momci uložili dosta truda i vremena, jer bez dobrog trapa i dobrih kočnica nema ni pravilnog skretanja i zaustavljanja. Yugo je zato dobio nove sportske Bilstein B4 amortizere, ali se oko kočnica povela debata.
“Zadnje kočnice kod Yuga su fabrički doboši. Nekome uspe, a nekome ne uspe da pozadi stavi diskove. Mehanički je to uredu i može da se uradi, ali je problem samo kočenje. Yugo ima stari sistem kočenja, bez ABS-a, pa prilikom kočenja u krivini zna da zabaci zadnji kraj, ukoliko pozadi ima diskove umesto doboša i pločica, pošto kočenje zadnjih točkova bude previše jako”, objašnjava Mirko.
Osim te nedoumice, momcima i njihovom Yugu do prve probne vožnje, planirane za proljeće na stazi NAVAK, nije ostalo još mnogo toga da se uradi.
“Ostalo nam je da kupimo sedište, Sparco ‘kadicu’, i pojaseve u pet tačaka. A to je jako bitno, je rte prilikom skretanja kadice i pojsevi drže potpuno ‘upakovanog’, pa makar to bio i Yugo”, dodaje Mirko.
Pjesma “istinomera”
“Mehaničko ‘budženje’ automobila je dosta teško, jer nemaš, kao danas kod ‘čipovanja’, toliku elastičnost u podizanju broja konjskih snaga. Ako sa motorom koji fabrički izbacuje 60 ‘konja’ uspeš da dođeš na 100, to je već – pesma!”, ističe on.
Ta pjesma se za Mirka i njegovu ekipu “vrti” na 110, konjskih snaga, ne obrtaja, koliko očekuju da će Katarina, kada sve bude završeno, imati. To će i zvanično biti poznato kada auto, prije izlaska na stazu, stane na “istinomer” – valjke za mjerenje snage (dinamometar).
“Očekujemo da će naš Yugo imati oko 110 ‘konja’. To bi baš bila ‘pesma’, ako uspemo toliko da izvučemo!”, nada se Mirko.
Da će im to i uspjeti, uz toliko posvećenost, i ovako ozbiljan tjuning nemamo razloga da sumnjamo. Ali, šta je sa stajlingom?
“Kada je dizajn u pitanju, videćemo koga ćemo sve dobiti na stazi, pa ćemo znakove tih automobila staviti na aupuh!”, zaključio je “Neovlašćeni serviser”.