Srpski teniser Dušan Lajović opširno je govorio poslije ispadanja u prvom kolu US opena od Danila Medvedeva.
Lajović je izgubio od petog igrača svijeta rezultatom 6:3, 3:6, 6:3, 6:1.
“Bilo je zanimljivih poena sa obe strane, dosta je bio na par poena i prvi i drugi set, bez obzira zbog dva brejka. Do nekog trenutka je bio egal meč, posle one pauze sam se ohladio, baš loš gem i to ga je odbacilo dalje”, rekao je Lajović.
Medvedev je krajnje specifičan igrač.
“U današnje vreme, jedan od igrača koji se ne viđa u prvih 100. Ima dobar servis, voli da stoji daleko kad riternira. Ima jako velike poluge, sa distance nalazi uglove neverovatne. Kada osećaš da dominiraš, on se oseća komforno. Specifičan je igrač, posebno na tvrdoj podlozi što igra tako. Ranije su postojali igrači koji tako igraju na šljaci. Sa takvom tehnikom jako dobro nalazi uglove”.
Lajović može da se pohvali da je na svim većim terenima igrao protiv vrhunskih igrača.
“Reći ću da je uspeo nekako da me pobedi Medvedev posle dva poraza, našao je rešenje. Sigurno da će mnogo biti sećati se za 30 godina nego danas. Mogao sam malo više, drugačije, ali…”
Otkrio je i planove za kraj sezone.
“Igramo Dejvis kup sa Grcima, posle Gvangdžu, Peking, Šangaj, stara-dobra Kina”.
Prisustvovao je oproštajnom meču Krajinovića, u kvalifikacijama za US open.
“Teže je bilo njemu nego nama sa strane. Koliko god da su neke odluke logične, jedan veliki deo sebe gasiš i odlazi i to je ono što je nekako prirodno, ali nije lako preseći, prihvatiti. On je na dobar način sam sa sobom rešio jer je bio realan, nije video sebe na Turu na način na koji je potrebno. Dosta se tenis promenio, moraš da se adaptiraš, promeniš. Da igram isti tenis kao pre šest godina, verovatno bih bio 200. na svetu. Vidi se to po igračima iz vrha, načina na koji igraju. Ubrzao se, svi su dosta jači. Potrebno je dosta rada. Imam 34. Kada prođe dva dana sada osećam veliki zaostatak, moraš svaki dan da radiš za razliku od pre osam godina na primer. Nije lako, ali verujem da je on miran sa tom odlukom”, piše b92.
Da li će Krajinović možda imati “posljednji ples” u Beogradu u novembru.
“Treba trenirati do novembra (smeh). Bilo bi lepo, ide Dejvis kup, posle i taj turnir, biće prilika za neki oproštajni meč. To bi bilo lepo, uvek je najbolje kad to možeš da uradiš kod kuće i pred domaćom publikom ako se ukaže šansa mi ćemo biti tu, da ga opet podržimo i da ga opet penzionišemo (smeh).”
Novak Đoković neće igrati na turniru u Beogradu i to će biti ozbiljan test za turnir, u smislu privlačenja navijača.
“Iskreno mogli smo to da vidimo i na Serbia openu i na nekim Dejvis kup izdanjima ranije kada smo igrali u Beogradu. Iskreno, ne mislim da su Srbi neki teniski fanovi, mislim da su fanovi doživljaja da pobeđuju sa Noletom i da gube itd. To verovatno ima neku dublju pozadinu. Sa druge strane, kada odeš na male turnire u Italiji, Francuskoj ili Španiji, njima je to u krvi, to su im društvena dešavanja, okupljaju se tamo i to je mesto gde provode vreme prateći tenis bez obzira da li ima italijanskih igrača ili ne. Kod nas se to ne dešava, ali bilo bi lepo da se promeni. Zavisi ko će igrati od drugih stranih igrača, ali videli smo na tribinama u Beogradu da publika baš i nema neko interesovanje za bilo kog drugog ko nije Novak ili Top 3 što je nerealno gledati nekog takvog u Beogradu na turniru iz serije 250. Daj Bože da pogrešim i da budu pune tribine.”
Banjalučani su prošle godine, na primjer, fino popunjavali tribine na Srpska openu.
“Banjaluka je drugo i tamo nekako nema toliko dešavanja kao u Beogradu. Čak i kada sam igrao čelendžer pre 10 godina su bile pune tribine i drugačija je kultura ljudi tamo, želji su, ne znam sad da li konkretno tenisa, ali dešavanja. Beograd ima šta hoćeš i konstantno se svašta događaja. Beograđani koji dolaze na tenis dolaze da budu viđeni, a ne da gledaju šta se tamo dešava.”
Lajović još ne razmišlja o penziji.
“Nije mi prošlo kroz glavu kako bi izgledao moj oproštajni meč. Više sam gledao da budem tu za njega, nego da razmišljam šta i kako. Nemam pojma, verujem da to mora dođe prirodno, ne mogu da razmišljam šta, kako i kad. Ali kad bude prilika i kad krenu te misli… Nema tih misli. Rekao sam do 52? Koliko još”, završio je Lajović uz osmijeh.