Iako neke vrste krušaka ne izgledaju možda privlačno na prvi pogled, pa ih prilikom kupovine zimi mnogi zaobilaze, one spadaju među najzdravije voće.
U poslednje vrijeme, nutricionisti sve više stavljaju kruške u sam vrh ljestvice najzdravijeg voća, a poznato je da ju je još grčki pjesnik Homer nazivao darom bogova.
Kruške su bogate važnim vitaminima i mineralima, uključujući kalijum, vitamine C i K, kao i folnu kiselinu, pa stoga imaju brojne pozitivne efekte po organizam.
Srce se raduje kalijumu
Bolest srca jedan je od najčešćih uzroka smrti u svijetu. Kruške su dobar izvor kalijuma, što znači da imaju i pozitivan učinak na srce. Kalijum pomaže u snižavanju krvnog pritiska, čime rasterećuje cio kardiovaskularni sistem i sprječava nastanak ugrušaka i smanjuje rizik od srčanog udara.
Osim toga, kalijum povećava protok krvi u različite dijelove tijela, koji su na taj način bolje snabdjeveni kiseonikom, a time i bolje funkcionišu. Takođe pomažu u snižavanju krvnog pritiska i normalizaciji nivoa holesterola.
Samo jedna kruška dnevno može vas zaštititi od moždanog i srčanog udara.
S niskim glikemijskim indeksom, kruške sprječavaju stvaranje visokog nivoa šećera u krvi i tako kontrolišu nivo glukoze. Ovo voće je i više nego prikladno za kontrolu tjelesne težine, jer je niskokalorično i bogato hranjivim nutrijentima koji ubrzavaju proces mršavljenja i podstiču imunitet.
Samo polovina kruške sadrži čak 15 odsto dnevne preporučene doze bakra, koji pomaže u održavanju zdravlja nervnog sistema, što ujedno utiče na zdravlje cijelog mozga. Osim toga, kruške su izvrstan izvor fruktoze i glukoze, koje opskrbljuju tijelo energijom tokom dana. Ako u sastojke omiljenog smutija ujutro dodate malo kruške, nećete pogriješiti.
Sprječavaju razvoj raka
Zbog visoke koncentracije vlakana koju sadrže, kruške pomažu u sprječavanju razvoja raznih vrsta raka – uključujući rak debelog crijeva i dojke. Osim toga, kruške su bogate antioksidansima koji štite ćelije od slobodnih radikala, a sadrže i određene kiseline koje sprječavaju rak pluća i želuca.
Dobre i za oči
Budući da kruške sadrže puno antioksidansa i vitamina, one su među vrhunskim namirnicama koje su dobre za održavanje zdravlja očiju. Neka istraživanja su čak pokazala da jedenje krušaka značajno smanjuje rizik od makularne degeneracije oka.
Kruške su dobre i za probavu
Kruške sadrže vrlo visok postotak vlakana, što je važno za dobru probavu. Većina vlakana koja se nalaze u kruškama spada u kategoriju polisaharida koji olakšavaju prolazak hrane kroz crijeva.
Osim toga, podstiču lučenje želudačnih i drugih probavnih sokova, što takođe osigurava bržu i lakšu probavu hrane. Uključite li kruške u ishranu, tada je mnogo manji rizik od raznih probavnih problema poput zatvora. Međutim, vlakna u kruškama takođe mogu da zaštite debelo crijevo od štetnih slobodnih radikala i tako smanje rizik od raka.
Za imunitet
Zbog visokog sadržaja vitamina C, konzumiranje krušaka takođe će pomoći u jačanju imunog sistema. Vitamin C podstiče stvaranje i aktivnost bijelih krvnih zrnaca. Osim toga, svladavanje prehlade i drugih problema povezanih s oslabljenim imunim sistemom biće mnogo lakše uz pomoć krušaka.
Uloge koje vitamin C igra u našem tijelu vrlo su raznolike. Jedna od njih je da učestvuje u regeneraciji tkiva i ćelija. Tako vam kruške takođe mogu pomoći u ubrzavanju zacjeljivanja rana, a korisne su i za popravak oštećenih krvnih sudova.
Kruške su odlična namirnica za trudnice
Kruške sadrže puno folne kiseline, što je posebno važno za trudnice i žene koje planiraju trudnoću, jer smanjuje mogućnost oštećenja neuralne cijevi kod novorođenčadi. Tokom trudnoće preporučuje se konzumacija dodataka ishrani koji sadrže visok udio folne kiseline, a u postizanju dovoljnog unosa mogu vam pomoći i određene namirnice, uključujući kruške.
Antioksidansi u kruškama, posebno flavonoidi, takođe deluju protivupalno. Konzumiranje krušaka takođe može pomoći u ublažavanju bolova povezanih s bolestima kao što su artritis, reuma i giht. To je zapravo slučaj s većinom voća, s izuzetkom citrusa koje ne karakteriše tako izraženo protivupalno delovanje.
Foto: Eduardo Taboada, Pixabay