Kancelariji visokog predstavnika (OHR) krajem mjeseca ističe budžet za tekuću fiskalnu godinu, a kako “Nezavisne novine” saznaju, još nije donesena odluka o novom budžetu.
Kako smo saznali, ne očekuje se povećanje budžeta, a najvjerovatniji ishod je da će ostati na ovogodišnjem nivou, što bi značilo da dolazak Kristijana Šmita, novog visokog predstavnika iz Njemačke, u avgustu neće uticati na visinu izdataka za ovu instituciju.
Zvanično, u OHR-u “Nezavisnim novinama” nisu mogli ništa reći o tome da li će i kada biti usvojen novi budžet, niti koliki će biti njegov iznos. Ni u Ambasadi Njemačke nam nisu mogli dati pobliže informacije te su nas uputili na OHR. Jedna od zemalja članica Savjeta za sprovođenje mira je “Nezavisnim novinama” potvrdila da je o budžetu bilo govora, ali nam nisu mogli dati zvanične podatke.
“Nezavisne novine” su nezvanično saznale da je donesena odluka da budžet ostane na ovogodišnjem nivou, ali još nije riješen problem finansiranja evropskog dijela finansijskog kolača jer je u međuvremenu Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo EU i više ne učestvuje u finansiranju OHR-a iz tog dijela. Udio EU značajan je iz razloga što je ta organizacija pojedinačno najznačajniji kontributor.
Naime, za tekuću godinu, koja traje od 1. jula 2020. do 30. juna 2021. godine, budžet OHR-a je 5,3 miliona evra, od čega oko 55 odsto finansira EU. Nakon EU drugi najveći pojedinačni kontributor su SAD, koje plaćaju 22 odsto budžeta EU, Japan plaća 10 odsto budžeta, Kanada tri odsto, Organizacija islamskih zemalja 2,5 odsto, dok Rusija doprinosi sa oko jedan odsto ukupnog budžeta.
Iako su informacije koje smo dobili šture, može se zaključiti da je problem u tome da li će EU smanjiti svoj ukupni udio finansiranja od iznosa koji je u sklopu EU uplaćivalo Ujedinjeno Kraljevstvo, ili će ta zemlja nastaviti svoj doprinos istim iznosom, ali van EU.
U Ambasadi UK u Sarajevu su za “Nezavisne” potvrdili da će nastaviti da finansiraju OHR, ali nisu pružili dodatna pojašnjenja u vezi s načinom finansiranja.
“Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje u potpunosti predano važnom radu OHR-a. Naša podrška, uključujući i finansijsku, je nepromijenjena”, rekli su nam.
Činjenica da neće doći do jačanja finansiranja budžeta indirektno može značiti da se Šmit ne namjerava pretjerano oslanjati na infrastrukturu OHR-a. Naime, proteklih godina su se predstavnici OHR-a žalili Savjetu za sprovođenje mira (PIC) da im se iz godine u godinu smanjuje budžet, te da iz tih razloga moraju smanjivati broj osoblja i aktivnosti koje sprovode. Ukoliko Šmit ne bude smatrao da je potrebno većim budžetom ojačati OHR, to će biti znak da će OHR koristiti više kao platformu za posredovanje nego kao organ koji će aktivno učestvovati u donošenju odluka na operativnom nivou.
Jedan izvor nam je rekao da je tekst “Nezavisnih novina” od prije pola godine o tome da je plan da mandat OHR-a pod Šmitom bude ograničen na tri do četiri godine izazvao reakciju islamskih zemalja koje su uslovile podršku Šmitu samo ako ne bude bilo eksplicitnih rokova za zatvaranje kancelarije. U tekstu “Nezavisnih novina” je pisalo, prema navodima našeg njemačkog izvora, da je tri do četiri godine minimalan period za ispunjavanje uslova i ciljeva 5+2, u vezi s kojima je Savjet za sprovođenje mira postigao jednoglasnu odluku.
Što se tiče budućnosti OHR-a, kako nam je rečeno, puno će zavisiti od ishoda samita Džoa Bajdena i Vladimira Putina u srijedu u Ženevi.
“Ako samit prođe dobro, može se očekivati da se relaksira situacija. Očekivanja su da će samit proći relativno dobro”, rekao nam je naš izvor.