Kafa je piće koje se koristi na svim kontinentima i u vezi sa njenom upotrebnom dosta je pitanja. Koliko je zdrava i da li je treba izbjegavati, u „RTS Ordinaciji” je otkrila Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije.
Doktorka Stanišić je na pitanje o tome – da li kafa ima dobra svojstva po zdravlje, odgovorila: „Ima sigurno, e sad, nažalost, i ja nailazim na raznorazne, to što kažete, oprečne stavove, neki tvrde da je otrovna, kad već, baš taj izraz koriste, što je meni šokantno da se upotrebljava za piće koje se najčešće poslije vode koristi. Na primjer, neka istraživanja kažu da što se tiče kancerogenih efekata, kafa može da poveća rizik od raka pluća i raka bešike. Međutim, ti isti efekti su tipični za pušače”.
Objasnila je i koji su pozitivni efekti potvrđeni istraživanjima, djeluje neuroprotektivno, odnosno smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti, Takođe, djeluje pozitivno i na smanjenje rizika od ciroze jetre, ukoliko se uzima u normalnim količinama. Utiče i na brzo pražnjenje creva, odnosno smanjuje rizik od raka debelog creva, smanjuje rizik od raka jetre, raka prostate, utiče na smanjenje gladi.
Komentarišući to da li i kako trudnicama smeta kafa, prof. dr Svetlana Stanišić je objasnila da njima smeta kafa zbog kofeina, jer pokazalo se da u prvom trimestru, oni koji unose kofein, odnosno, više od dvije šoljice kafe dnevno, imaju 50 odsto više šanse za spontani pobačaj.
„Dakle, što je jako visok rizik, tako da, osim toga, ja bih dodala i to da kofein, kao što znate, on utiče na mozak, pa sad utiče i na mozak ploda u razvoju, jer prolazi placentalnu barijeru i u tom smislu, ja bih rekla da bi bilo bolje da trudnice ne koriste kafu tokom cijele trudnoće, takođe i tokom dojenja bi bilo dobro ne koristiti kafu, zato što se kofein koncentriše u majčinom mlijeku, takođe osobe kada imaju akutnu fazu gastritisa, bilo bi dobro da isključe kafu, znaju i sami da će im smetati”, objasnila je profesorka.
Takođe, kafa ostvaruje interakciju i sa određenim lijekovima, kao što su ketoprofen ili neki analgetici ili antidepresivi što znači da bi oni koji koriste ove lekove trebalo da obrate pažnju na upotrebu kafe.
Uticaj kafe na apsorpciju gvožđa kod osoba koje imaju probleme sa anemijom
„Utiče na apsorpciju gvožđa, kao i druge razne, da kažem, herbalne infuzije, pa, između ostalog i čaj, zbog svog sadržaja polifenola i nekih drugih materija, može da utiče na smanjeno preuzimanje gvožđa iz crijeva, tako da, ako uzimate crveno meso, imate problem sa anemijom, najbolje je da malo kafu, da kažemo, odmaknete od tog glavnog ručka”, rekla je prof. dr Stanišić.
Kod osoba koje imaju giht četiri šoljice kafe mogu povećati bolove od gihta za 80%, ali je prihvatljiva jedna šoljica kafe dnevno. Kod osoba sa povišenim holesterolom, mali je efekat kafe, ali je primijećen i statistički značajan. Na primjer, filter kafa koja se sprema sa papirnim filterom može da pomogne da filter kafa nema značajne efekte na holesterol.
U kojim vrstama kafe ima materija koje utiču na rast holesterola
„Ima u svakoj kafi, samo nema u filter kafi i to u filter kafi posle tog papirnog filtera”, objasnila je prof. dr Svetlana Stanišić i dodala da kad se sipa domaća kafa u papirni filter, može doći do smanjenja količine tih materija (diterpena), ali to zavisi i od kvaliteta papirnog filtera, odnosno koliko su sitne pore.
Espreso kafa ima najmanju koncentraciju kofeina zbog toga što ima svega dva gutljaja.
„Poluvrijeme eliminacije kofeina iz našeg tijela je četiri do pet sati, tako da ljudi koji imaju problem sa metabolisanjem kofeina, dakle, trebalo bi, možda osam do deset sati prije spavanja da ograniče unos kafe, odnosno toliko duže može da se osjeća i sad poslije nekih dvanaest sati, kad smo razvili toleranciju na kafu, kad smo postali zavisni, javljaju se i simptomi apstinencije, odnosno počinjemo da ojsećamo uglavnom glavobolju”, objasnila je doktorka fizičke hemije i dodala da je 400 mg gornja granica koja se preporučuje odraslima, ali to zavisi i od individualnih karakteristika.
„Što je kafa više pečena ona ima više akrilamida, koji je kancerogen”, zaključila je prof. dr Svetlana Stanišić za “RTS Ordinaciju” i dodala da se akrilamid sintetiše kada se skrobne namirnice obrađuju na visokim temperaturama.