Od fabrike vojnih aviona do praznih hala. Poslije skoro 100 godina, “Ikarbus” je bez posla a radnici već nekoliko mjeseci bez plata.
Iako je kineska kompanija otkupila dugove, čeka se presuda Privrednog suda koja bi zadovoljila sve povjerioce. Ni tu nije kraj nedaćama. Posljednjih decenija fabrika je živjela od proizvodnje autobusa i remonta za domaće gradske prevoznike, a poodavno ni oni ne kupuju ništa, niti remontuju.
Praznih hala, bez poslija, s malo radnika na spisku, koji nisu primili tri plate, “Ikarbus” čeka bolje dane. To je privatizacija, koja traje više od godinu dana, uporedo s procesom reorganizacije, koji je privredni sud usvojio u novembru.
“Čeka se pravnosnažost. Tim UPPR-om će kineski partner, koji je otkupio dugove, postati većinski vlasnik. Teško je reći kada”, kaže generalni direktor “Ikarbusa” Aleksandar Vićentić.
Kada su dugovi veći od vrednosti fabrike i kada u poslu ne mogu da se dobiju bankarske garancije, pronaći vlasnika može se samo kroz plan reorganizacije koji prihvate povjerioci.
Najveći su taj plan i prihvatili, ali su se neki i žalili da bi konačna presuda privrednog suda uvela kinesku kompaniju u fabriku, odnosno potvrdila bi njihov otkup dugova.
A novi vlasnik je svjestan da bi ionako težak prodor na evropsko tržište mogao da započne baš odavde.
“Planiraju da održe celokupan program ‘Ikarbusa’ koji je izuzetno kvalitetan i da razviju dva nova modela ‘Ikarbusovih’ elektroautobusa. Na tim autobusim kineske bi bile samo baterije”, napominje Vićentić.
Potpuni sunovrat
I država se odrekla nekih dugova ili ih je pretvorila u akcije, pa je trenutno većinski vlasnik fabrike. Ali, Ministarstvo privrede ne kupuje autobuse. Kupuju ih javna preduzeća ili gradovi.
Decenijama je naš najveći proizvođač autobusa živio od domaćih narudžbi ili povjerenog remonta. Takvih, da se moglo preživjeti uz garanciju fonda za privredni razvoj.
Gro posla davalo je Gradsko saobraćajno preduzeće, odnosno Grad. Ali stvari su se potpuno promijenile.
Posljednjih 30 autobusa, isporučili su beogradskom prevoznku prije tri godine, a izumro je i remont. Lane je Grad kupio 250 autobusa, najviše od Kineza.
Iako može da sklopi prilično jeftinije autobuse, “Ikarbus” nije ni konkurisao, jer su uslovi bili strogi, tvrdi direktor Aleksandar Vićentić.
“Tražila se prodaja u protekle tri godine 4.000 komada, što retko ko u svetu ispunjava, rok isporuke je bio jako kratak. Ka kraju je ispalo da ni ponuđač koji je dobio tender nije mogao da ispuni rok”, navodi generalni direktor “Ikarbusa”.
Čekaju se bolji dani
Grad je odustao i od dugo najavljivanog obećanja da će u prošloj godini kupiti 130 autobusa, pa u fabrici očekuju da će taj plan zaživjeti u ovoj.
S tim poslom, oživjele bi hale, lakše bi se sačekao novi vlasnik, kome bi i bilo lakše da krene u posao, ali na ovu temu od Grada nismo dobili nikakav odgovor.
Čeka se potez nadležnog ministarstva ili države. U momentu otkupa duga, bilo je 300 radnika, što je partner i prihvatio. Poslije još jednog socijalnog programa, na spisku ih je svega 120, ali je pitanje da li će se i oni vratiti. Da li će Kinezi morati da dovedu i radnu snagu?
U životu, kažu, moraš da padneš na dno da bi se opet uzdigao. “Ikarbus” je sada baš tu.