Bivši napadač turske reprezentacije Hakan Šukur nalazi se, sada već godinama, na “crnoj listi” predsjednika Turske Redžepa Tajipa Erdoana. Šukur se 2013. odlučio iščlaniti iz Erdoanove političke stranke, a od 2015. živi u Vašingtonu.
Prije sedam godina 48-godišnja legenda turskog fudbala potpisala je sebi presudu, iako pred zakonom nije bio kriv. ”Neprijateljstvo je tu počelo. Trgovina moje žene je kamenovana, moja djeca su zlostavljana, a meni su prijetili zbog svake izjave koju sam imao. Kada sam otišao, uhapsili su mi oca i zaplijenili sve što sam imao”, rekao je Šukur, prenosi njemački Fokus. Dok je nekadašnjem napadaču Intera, Parme, Blekburna i osvajača 14 trofeja s Galatasarayem imovina u domovini zamrznuta, on za to vrijeme vozi Uber taksi u SAD. ”Neko vrijeme sam imao i kafić, ali smo počeli viđati neke čudne ljude koji su slušali dombra muziku”, napominje Šukur.
Podsjeća da mu je Erdoan sve uzeo. ”Nemam više ništa na svijetu. Erdoan mi je uzeo sve, pravo na slobodu, pravo da objasnim svoje namjere, čak i pravo da radim”, objasnio je Šukur. Za njim je raspisana potjernica u Turskoj još od 2016, osam godina nakon što se učlanio u Erdoanovu stranku i tri pošto je otišao iz nje. Šukur je u dresu Turske odigrao 112 utakmica i dao je 51 gol. Jedan od najdražih bio mu je pogodak poslije 10.98 sekundi meča za treće mjesto protiv Južne Koreje na Svjetskom prvenstvu 2002. godine.
Novinari Bilda telefonski su razgovarali sa Šukurom
- Dobar dan, gospodine Šukur.
- Zdravo, kako ste? (Hakan Šukur počeo je razgovor na njemačkom).
- Pa vi govorite njemački?
- Pomalo, ali bolje da pređemo na turski.
- U redu. Gde ste trenutno, gde smo vas našli?
- Upravo počinjem smjenu, na poslu sam.
- Čuli smo da nema više vaše pekare, čime se sada bavite?
- Vozim za Uber, taksiram. Da, i prodajem knjige povremeno.
I tako, priča je krenula sama od sebe, pravi smjer, sve se namjestilo, pišu novinari nemačkog Bilda koji su se setili Hakana Šukura, iako nije u centru pažnje još od kada je otkriveno da ima svoju pekaru u Kaliforniji i da je napustio Tursku zbog sukoba sa predsednikom te zemlje Redžepom Tajipom Erdoanom.
Sada više nema ni pekaru, prenosi Mozzart Sport, čija je redakcija priredila veliki intervju Šukura za njemački list Bild.
Da li vas ljudi prepoznaju kada uđu u taksi?
“Jednom je jedan putnik ušao u automobil i rekao – ja vas poznajem i volio sam vas kao igrača, ali moraću da izađem; izvinite, ne želim da imam ništa sa vama, a imam i još jednu zanimljivu priču… Prije pokušaja puča u Turskoj sreo sam jednog svog zemljaka, studenta. Bio je sam na ulici. Tražio je da napravimo selfi. Kada se vratio u Tursku vlasti su otkrile tu fotografiju u njegovom telefonu. Uhapšen je odmah, 14 mjeseci proveo je iza rešetaka. Tamošnja vlast sve to radi namerno. I vrlo brutalno. Žele da me izbrišu, žele da ne postojim”.
Za vas danas u Turskoj drže da ste državni neprijatelj?
“Ja sam neprijatelj Vlade, a ne države i turske nacije. Volim našu zemlju, našu zastavu. Neprijatelj sam pogrešne politike i stava čiji su ciljevi da nas odvoji od zapadne civilizacije. Ti političari učinili su mnogo zločina i plaše svih onih koji ih podsjećaju na te zločine”.
Ali vi ste bili član AKP-a, član Erdoanove stranke…
“Partija me pozvala jer je imala ideju da iskoristi moje članstvo. Pristao sam. Da nisam prihvatio taj poziv i ušao u politiku nikada ne bih znao kako stvari u Turskoj funkcionišu. Vidao sam mnogo korupcije, mnogo izveštaja o nekim vrlo lošim stvarima koje se rade… Onda sam podnio ostvaku 2013. Tada je počeo moj pakao”.
Za Erdoana, Hakan Šukur je persona non grata. Optuženi ste da ste “gulenista” (pokret Fethulaha Gulena), terorista. Da li ste?
“Ne, nisam gulenista. Samo sam javno govorio neke stvari koje su legalne u mojoj zemlji. Govorio sam o strašnim stvarima koje vlast radi. Ali pošto se zovem Hakan Šukur, bila je to idealna šansa za njih da počnu zatrašivati ljude. Ako mogu tako sa Hakanom Šukurom, zašto ne bi mogli sa bilo kim drugim? Stvar je bila jasna. Svi koji nisu željeli da misle kako Erdoan proglašavani su za izdajnike, teroriste. To cio svijet zna i niko ništa ne preduzima”.
Šta se dogodilo nakon što se okrenuli leđa Erdoganu?
“Sve mi je uzeo – pravo na slobodu, pravo da govorim, pravo na rad… U Turskoj imam desetine miliona dolara. Sve mi je zaplijenjeno. Mog oca su otjerali u zatvor”.
Turska je napravila zaokret u svojoj politici, to vas je natjeralo da se povučete?
“Turska je do 2013. bila cijenjena u svijetu, razvijala se po zapadnim standardima. A onda smo postali zemlja sa potpuno drugačijim fokusom. Ljudi su počeli da se kriju ili iza religije, ili iza Ataturka. Ne stvara se ništa novo. A društvo koje ne proizvodi ništa novo, ne razvija se – odmiče od zapada, od svijeta. Kada sam ušao u stranku Turska je bila zemlja koja je ispunjavala mnoge standarde Evropske unije, dobijala je puno novca od Evrope. Onda je Erdoan promijenio pravac, okrenuo se Bliskom istoku umesto evropskim vrijednostima. U tom trenutku je sve krenulo nizbrdo”.
Koje biste vi vrijednosti voljeli za vašu zemlju?
“Igrao sam širom svijeta, imam puno prijatelja svuda… Bio sam u zemljama koje su se reformisale i počele da se razvijaju, a narod da živi bolje. Tako smo i mi trebali… U Turskoj se političari ponašaju neustavno, nema prostora za diskusiju. Postoji samo glas jednog čovjeka i zajednice ljudi koja ga prati.
Mislite na Erdoana?
“Naravno. Svako drugo mišljenje u Turskoj apsolutno je neprihvatljivo. Ja vam ovdje govorim o zemlji u kojoj možete biti uhapšeni zbog jednog ili dva tvita, nekoliko komentara. Zato sam ja ovdje u Americi sa svojom porodicom”.
Imate li kontakt sa Fethulahom Gulenom, on je takođe u Americi?
“Ne. Živimo daleko jedan od drugog. Ali to nema veze… Ako je Gulen ili neko drugi počinio zločin, to ne znači da smo zločinci moj otac ili ja. Moja porodica je socijaldemokratska. To nema veze sa Gulenovim političkim shvatanjima”.
Kada ste shvatili da u Turskoj više niste bezbedni?
“Čim sam se povukao iz partije više nisam mogao da živim tamo. Na butik moje žene bacali su kamenje, moja djeca su maltretirana na ulici. Dobijao sam prijetnje poslije svake izjave koju sam dao… Morao sam da odem. Za početak, da bih mogao bez brige da pošaljem djecu u školu. Čim sam otišao uhapsili su mi oca. U zatvoru je obolio od raka. Pustili su ga zbog toga, sada je u kućnom pritvoru. Majka takođe ima rak. Oboje su teško bolesni i imaju finansijskih poteškoća. Svako ko ima bilo kakve veze sa mnom ima mnogo problema u životu”.
Pomenuli ste da vam je imovina zaplijenjena…
“Imam pravo na svoju imovinu, to je potvrdio i Evropski sud pravde. Ničije vlasništvo ne može da se otuđi. Ali u Turskoj nema vladavine prava, tako da je sve uzalud. Čak ne mogu ni svoje stanove da izdajem, jer potencijalni stanari bi bili ugroženi. Tako sam završio na dnu, ne mogu da koristim pravo na svoj novac i nekretnine. Zato ovdje radim ono što radim”.
Nigde u svijetu nemate nikakav novac?
“Ne. Sve sam uložio u Tursku. Nisam htio ni u kakve poreske rajeve. Zato sam ostao bez ičega. Ništa mi nigdje nije ostalo. Spreman sam onima koji tvrde da imam bogatsvo van svoje zemlje da sve to bogatsvo poklonim”.
Da li Erdogan koristi i sport kao instrument svoje politike?
“Da, fudbal u Turskoj nije autonoman, kao ni mnoge druge oblasti. Nema slobode”.
Zašto niko od poznatih, velikih sportista ne podigne glas protiv vlasti?
“Zastrašeni su. Usta su im zapušena. Odmah bi bili žestoko napadnuti kroz medije”.
Šta treba da se dogodi da se Hakan Šukur vrati u domovinu?
“Prvo, da bi se nešto promijenilo moraš da se boriš da se to dogodi. Potrebna bi nam bila podrška velikih, uticajnih zemalja. Svi treba da se bore za demokratiju i slobodu, za vladavinu zakona i pravde. Evropa i svijet bi morali to da podrže, na pošten način”.
Za kraj, šta biste poručili Erdoganu?
“Da se vrati demokratiji i ljudskim pravima. Da bude neko ko brine o ljudima i njihovim pravima. Da bude predsjednik kakav je Turskoj potreban. Mnogi ga prate i slušaju. Treba da širi mir. To su vrijednosti koje treba da važe za cio svet”.
….
Hakan Šukur je bio jedan od najvećih fudbalera Turske. Sa Galatasarajem 2000. godine osvojio je je Kup UEFA, a dvije godine kasnije u Japanu i Južnoj Koreji poveo je svoju zemlju do najvećeg uspjeha u istoriji – trećeg mesta na Mundijalu. Za državni tim odigrao je 112 utakmica i postigao 51 gol. Hakan Šukur, popularni Bik sa Bosfora, umjesto da uživa u mirnim penzionerskim danima i krcka zarađene milione, živi životom izbeglice.
Izvori: bild.de, mozzartsport.com, nedeljnik.rs